Бања Лука: Расте број пословних субјеката у Српској

Број пословних субјеката у општинама и градовима Републике Српске током посљедњих година константно расте, а највећи раст, очекивано, биљежи се у већим градовим.
Подаци су ово Републичког завода за статистику, који показују да је у РС 2014. године било 28.348 пословних субјеката, 2015. години 29.140, у 2016. 30.275, у 2017. години 31.286, а у 2018. 32.376 пословних субјеката. Као извор података Завод је навео Агенцију за посредничке, информатичке и финансијске услуге.
По броју пословних субјеката у РС предњачи Бањалука, која је у 2014. години имала 7.354 пословна субјекта, а у 2018. години 8.680, односно за 1.326 више.
Источно Сарајево у РС је други град по броју пословних субјеката, којих је 2018. године имало 2.316, што је за 321 више него у 2014. години.
Према овим подацима, у Бијељини је 2018. године било 3.135 пословних субјекта, што је за 370 више него у 2014. години. Добој је у том истом периоду имао 146 пословних субјеката више, Приједор 149, Требиње 187, Зворник 123, Градишка 168 пословних субјеката више.
Међу општинама и градовима у РС у којима се биљежи пораст је и Дервента, која је 2014. године имала 519 пословних субјеката, а у 2018. 572, што је за 53 више.
Милорад Симић, начелник општине Дервента, тврди међутим да ова локална заједница крајем 2019. има укупно 824 привредна субјекта.
– Дервента има 115 пољопривредних газдинстава, 504 самостална привредника и 205 привредних друштава – каже Симић и истиче да су међу привредним субјектима у Дервенти 32 са страним капиталом, из Аустрије, Италије, Њемачке…
– Они су донијели и нова радна мјеста. У привредном смислу Дервента је била прије десет и више година мрачни вилајет са једном или двије стране компаније, а напредак се види у задњих десетак година – каже Симић.
Додаје да Дервента већ пет-шест година према статистикама у БиХ има најмању стопу незапослених у БиХ, а након ње налазе се Тешањ, Грачаница, Котор Варош, Градачац, те додаје да су на бироу тренутно 743 тражиоца посла.
– Посла у Дервенти има, али једноставно не могу неке послове радити људи који за то нису квалификовани. Дервенти ће требати радника не само одавде, него и из других општина и градова у РС – каже Симић.
Горан Радивојац, економски аналитичар, каже да је раст броја привредних субјеката евидентан, те да је више разлога том повећању, а један од њих је увођење привредних субјеката у регуларне токове, што због већег ангажмана инспекције, што због остваривања других права ових субјеката.
– Неки људи који су били у сивој зони, најчешће су то предузетници или неке специфичне дјелатности, процијенили су да им се више исплати да посао раде регуларно и тиме остварују своја права како би имали неки облик судске, али и друге заштите. Живимо у времену кад није проблем добити посао, говорим о занатским радњама и малим фирмама, највећи проблем је наплатити га. Уколико тај субјекат није сложен како треба у складу са законом, како он онда да покрене тужбу – каже Радивојац.
Додао је да су општине као Дервента, Прњавор и Котор Варош специфичне у РС због фирми са иностраним капиталом, што због амбијента, што због традиције, те да малтене људи из Бањалуке иду радити у Котор Варош.

извор: ba.ekapija.com