Бања Лука: Све мање занатлија

Мајстори старих заната истичу да се све мање мари за квалитет, због чега ни њихове услуге нису на цијени. Најстарији часовничар у граду на Врбасу Душан Кудра с поносом прича како упркос свим препрекама и даље воли свој посао, а ради га више од три деценије.
– Батерију сви мисле да могу замијенити и да је суштина овог посла у томе, али механизми за сатове су доста компликованији од тога. Такође, никад себи не бих дозволио да купим сат путем неког “онлајн шопа”, јер је то углавном неквалитетно. То никад не бих могао да продајем – рекао је Кудра.
Додао је да је примијетио да многе муштерије доносе баш те јефтине сатове на поправку, а највише је то случај код дјевојака.
– Дјевојке више користе сатове као накит и битно им је да их имају што више, да је друга боја каиша. Мислим да мање маре за квалитет сата – казао је Кудра.
Једини регистровани вуновлачар на подручју града Горан Ирић рекао је да тај посао обавља 32 године и да је занат наслиједио од дједа, тако да је традиција вуновлачарства у његовој породици дуга.
– Прво се вуна опере и добро осуши, послије тога иде на прераду, тј. чешљање, а онда жене узимају и раде шта хоће од вуне. Неке плету приглавке, неке џемпере, а од добре вуне могу све – рекао је Ирић.
Додао је да нема новца за рекламе и да му је најбоља реклама кад неко купи код њега, па препоручи другом купцу.
– Тешка су времена, народ нема пара. Код мене је квалитет најважнији, али за суграђане је то и даље скупо. Јорган кошта 160 марака. Некад буде поруџбина, али никад не знам колико ћу посла имати. Велика је неизвјесност – жали се Ирић и додаје да је покушавао да добије подстицај од државе, али није успио у томе.
С друге стране, заинтересованост за умјетничке занате је све већа. Умјетница и керамичарка Соња Биковић, која има галерију, каже да се израдом предмета од керамике бави од 1991. године и да у томе проналази изузетно задовољство.
– Првенствено се бавим вајарством, али пошто тога није било у регистру да пријавим, онда сам свој посао уписала под грнчарством, иако је то само једна техника коју ја користим. Посебно сам поносна на радионице керамике, у којима углавном буду од два до четири полазника. Срећна сам што сам имала прилику да добијем и новац од града, па су то постале школе керамике. Јана Куља је једна од полазница која се сад самостално бави овим послом – казала је Биковићева и додала да се код ње могу видјети уникатне фигуре у облику слона, сове, анђела, да прави шоље у облику мачке и слично.

Подршка из градске касе

Из Одјељења за привреду су рекли да град подстиче и стимулише предузетнике који региструју дјелатности у области занатства, кроз програм запошљавања и самозапошљавања.
– У складу са Законом о занатско-предузетничкој дјелатности, самостални предузетници једним актом могу регистровати све дјелатности – трговинску, угоститељску, занатску и др. Према наведеним прописима, а увидом у регистар, утврђено је да је 17 предузетника стекло статус на лични захтјев – казали су из Одјељења.

Извор: www.banjaluka.net