Нетакнута природа извор успјешног посла

Бити признати „заштитни знак“ у данашње вријеме није нимало лако. Пчеларском центру „Батинић“ то је ипак успјело. Своје производе пласирају на регионално и европско тржиште, а у посљедње вријеме нема континента на свијету на којем се није нашло бар неколико природних препарата поменутог центра, захваљујући којима се за Соколац и Романију надалеко прочуло.
Пут до оваквог успјеха, за Пчеларски центар „Батинић“, није био кратак, ни једноставан, а све је почело далеке 1991. године.
– Од супругиног оца, наслиједили смо пчеле и, искључиво из хобија и за личне потребе, почели се бавити производњом препарата на бази меда и биљака. У почетку смо производе поклањали родбини, кумовима, пријатељима и комшијама, не слутећи да ћемо их толико унаприједити. За кратко вријеме добили смо повратну информацију од корисника и позитиван глас о нама се проширио. Можемо рећи да су купци били диригенти наше производње – казао је Драган Батинић, који чврсто вјерује да је одскочну даску у овом послу представљало често учешће на сајмовима широм бивше Југославије.
– Сајмови представљају мјеста за сретање нових клијената, ширење познанстава и размјену искустава са људима из разних струка – докторима, фармацеутима, предавачима. То је прилика да чујемо позитивне, па и негативне коментаре од корисника наших производа, што је такође добро. Све савјете радо прихватамо, зато смо стигли ту гдје јесмо – сматра он.
Одувијек гајио љубав према природи.
Иако је наш саговорник по занимању геометар, за кратко вријеме је сву енергију усмјерио у производњу меда и биљака, што му није тешко падало, јер је, како каже, одувијек гајио љубав према природи.
– Моји коријени су из Херцеговине, a тамо је навика да се током љета беру разне биљке. Покојна мајка је сакупљала неколико десетина врста биљака, од којих се праве чајеви. Те навике сам врло рано усвојио. Још прије него сам се почео бавити овим приватним послом, куповао сам литературу о биљкама и љековитим травама – открио је Батинић, и додао да ту праксу не жели да мијења.
У својој струци радио је двадесет пет година, а потом напустио посао како би се усмјерио на проширење производње. Безусловну подршку у тим одлукама добио је од породице.
– Као геометар радио сам прво у једном малом мјесту Оџак, у Посавини, а од 1985. године у Управи за геодетске и имовинске правне послове у Сокоцу. Године 2007. ставио сам тачку на то радно мјесто и окренуо се приватном послу. Највећа подршка током свих ових година ми је супруга Миланка, која ми је уједно и стручни сарадник, јер је по занимњу дипломирани инжењер технологије. Кћерка Драженка је магистар фармације и својим знањем знатно је утицала на проширење палете козметике. Mожемо рећи да породични посао одлично функционише са сином Драженом и снахом Гораном. Трогодишњи унук редовно са мном обилази плантаже и кошнице а највећу снагу ми и дају унучад. Имамо око стотину кошница и неколико парцела на којима плантажно узгајамо љековито биље. За одржавање треба доста енергије, али заједно све постижемо – каже наш саговорник, који је неуморан када је ријеч о новим изазовима.
Званичници Европске уније и руководство општине Соколац у посјети ПЦ „Батинић“ (27.април 2018.године)
– Тренутно имамо преко седамдесет производа, али радимо и по наруџби, тако да увијек стварамо нешто ново. Недавно смо извршили пререгистрацију Центра, ускладили стандарде са свјетским тржиштима, како бисмо могли вршити увоз и извоз производа. До сада су наши препарати стигли у све земље региона, Европе, Африке, а недавно смо потписали уговор са арапским земљама. Њихови народи морају користити јачу заштиту од сунца него ми, јер им је кожа осјетљивија. Након испитивања одушевили су се нашим препаратима, поготово цијеном, јер су до сада увозили много скупља биљна уља из других држава – открио је Батинић.

pcelarski-centar-batinic-sokolacПоред позитивне повратне реакције од стране купаца, посебно га срећним чини што се за нетакнуту природу Романије чује на крају свијета, али га тишти што становници овог поднебља не вреднују и не користе довољно љепоту која нас окружује.
– Често срећем некадашње раднике Психијатријске и Војне болнице, као и војна лица, дакле оне који су радили у Сокоцу. Волим слушати њихове приче о гостопримству наших људи. Кажу ми они, који су служили војску на Романији, да су их овдашњи домаћини често обилазили, доносили домаћи кајмак, млијеко, ракију. Када у Новом Саду или Подгорици чујем да људи са толико љубави причају о планинском ваздуху и природи Сокоца, срце ми је препуно. Наши производи добијају на вриједности из разлога што се за Јова Мијатовића, чувеног травара са Романије, свугдје знало и велико му хвала за то. Нажалост, ми овдје не цијенимо природу. Требало би унаприједити туризам, проширити смјештајне капацитете. Људи су се наситили градова и буке, теже оном правом одмору за душу и тијело – оцијенио је овај заљубљеник у природу.
Драган Батинић из личног искуства познаје тежину успјеха. Каже да је криза у држави неоспорнаи да је тешко зарађивати од личне производње на селу, али вјерује да би се, уз мало напора и организације, тим људима могло помоћи.
– Упознавајући стручњаке и обичне људе, схватио сам да је данас, можда више него икада, велика потражња за домаћим, непрсканим производима. Ми их имамо у изобиљу. Када бисмо имали неке сабирне центре, на привлачној локацији, гдје би становници са села могли пласирати своје производе, то би им била неизмјерна подршка. Људи који живе у градовима и воде брз темпо живота, немају времена да се окрећу селу. Управо у тим центрима могли би наћи праве домаће млијечне, сухомеснате производе и непрскано воће и поврће. Морамо се пробудити. Не треба се освртати на туђе приче и спутавања, већ имати циљ у животу. Узмите за примјер колику конкуренцију има наш Центар у региону, па смо опет, дугогодишњим квалитетом, постали препознатљиви. Наш корисник је један хирург који ради у Њемачкој, а поријеклом је из Горажда. Сваке године, када долази на годишњи одмор, купи велики број производа и својим пацијентима дијели, помажући им у лијечењу – додао је.
Ово није једина прича коју породица Батинић памти. Кажу да би могли читаву књигу написати о искуствима болесних, којима су помогли својим производима.
– Ништа није искључено. Ако једног дана будемо имали времена, лијепо би било да такве приче остану записане на страницама неке књиге. Вриједило би записати и шта смо све открили радећи овај посао. На нека дејства биљака нисмо наишли ни у једној литератури. Штета би било сакрити те информације од очију јавности и сачувати само за нас– тврди он.
Гост наше рубрике „Лица Романије“ Драган Батинић рођен је 14. марта 1962. године у селу Џимрије, између Хан Пијеска и Сокоца. Његови отац и мајка су из Херцеговине стигли на ове просторе, а поштовање према биљкама пренијели су на своју дјецу. Тако је Драган са сестром још као дијете почео упознавати чудесна својства природе. Сакупљали су гљиве, смрекову бобу, јагоде и још много тога, у почетку да би помогли родитељима, а касније платили трошкове за школовање. Искуство да се рад и труд исплати, он данас преноси на дјецу и унучад, који ће поносно наслиједити породични посао.
Пчеларски центар „Батинић“ добитник је низа награда и признања, која представљају свједочанство дугогодишњег пута до успјеха. Златну повељу општине Соколац, која им је и најдраже признање, заслужено су добили 2016. године.

Извор: Општина Соколац