tapetarija-matic-gradiska

Од мале породичне фирме до фабричке производње

Основана прије 20 година као породична фирма, Тапетарија Матић данас запошљава 74 радника у Градишки. Њихову производњу употпуниле су двије машине за резање спужве, омогућујући бољу конкурентност предузећа и краћи период од наруџбе до испоруке.
Тапетар и директор фирме, Душан Матић, наглашава како нове вертикалне и хоризонталне зрачне пиле режу тачно онолико материјала колико је производњи потребно, чиме се доприноси очувању околиша јер се не ствара непотребни отпад. Матић појашњава како су раније морали куповати непотребно велике количине спужве јер би добављачи продавали репроматеријал у стандардним величинама, неовисно од потреба купца.
„Олакшавајуће је и јефтиније“, каже Матић и истиче да нове машине омогућују бржу производњу и смањују отпад јер се велики блокови спужве режу прецизно на жељену димензију. Такођер, вишак материјала више не заузима драгоцјени простор у производној хали.
Тапетарија Матић суфинансирала је куповину машина са 60% средстава, а остатак је финансиран средствима Европске уније кроз пројект “Локални интегрисани развој” (ЛИР) који проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП).
За рад на машинама и у погонима кроз ЛИР пројект запослено је пет нових радника, чиме је омогућено и ширење производње. Један од нових радника је и двадесетогодишњи Драго Милаковић којем је ово прво радно искуство.
“Режем спужву, обучавам се и задовољан сам послом”, каже он, а у Тапетарији Матић истичу како су нове машине омогућиле и конкурентније производе.

tapetarija-matic-gradiska1
Душан Матић каже да је почетак био тежак. Осамдесетих година почео је радити као тапетар у градишкој фабрици намјештаја „Радник“, а упоредо је код куће вриједно правио и пресвлачио комаде намјештаја.
„Радио сам у ‘Раднику’ као тапетар – завршио школу и одмах у фирму. Из ‘Радника’ у војску, из војске поново у ‘Радник’. Помало сам кретао са послом код куће, од оправки, пресвлачења столица“, присјећа се Матић.
Крајем деведесетих са неколико колега почео је да ради на тапацирању намјештаја на свом имању у селу Церовљани код Градишке. Тапетарија се временом ширила па је на имању понестало простора за нове производне хале.
Значајан помак направљен је прије четири године када је Општина Градишка приватним компанијама продавала грађевинско земљиште јужније од града, у Агроиндустријској пословној зони у Новој Тополи, по цијени од једне марке по квадратном метру. Матићи су искористили ту прилику и у пословној зони направили нову фабрику.
„Нећете ми вјеровати, улазим свако јутро ту у 6:00х, излазим задњи, не вјерујем сам себи да је то то, да је то моје, али све уз помоћ мојих добрих људи, сарадника. Нико ми није окренуо леђа, и нико није вукао у рикверц, само су ми људи помагали“, каже Матић.
„Производња се шири, убацују се нови артикли. Ризиковали смо пуно, али се на крају исплатило“, истиче он и додаје да је постигао све уз помоћ супруге Драгане, кћерке Гордане и сина Горана, који раде у производњи. Администрацијом ове породичне фирме управља Драганина сестра Љиљана Којић.
„Сад смо комплетни, режемо обловину, спужву, пресвлачимо намјештај“, појашњава Којић и додаје како се готови производи извозе у Бугарску, Хрватску, Македонију и Србију. Купци их, каже, сами проналазе.
Један од купаца је и аустралска компанија Харвеy Норман, која производе Тапетарије Матић пласира на тржиште у Словенији. Представник ове компаније Демир Тривун сматра да је градишка фирма поуздан партнер јер су им предности, осим квалитета, и флексибилност и једноставна комуникација. Тривун додаје како, на основу сарадње са неколико бх. компанија, види изазов у недостатку квалифициране радне снаге.
“Вјерујем да се појављује јаз на тржишту рада. Посљедично, то значи да се може очекивати раст цијена. Ако се то покаже тачним, онда цијене, које су тренутно на рубу прихватљивости, неће бити конкурентне што ће довести до пада интереса за сарадњу са бх. компанијама”.

tapetarija-matic-gradiska2
Недостатак квалификованих радника мучи и Тапетарију Матић, као и велики број других предузећа из Градишке. Тапетарија Матић данас запошљава 74 радника, а планира тај број повећати на стотину у наредној години. Најчешће у производњи раде тапетари, столари, кројачи и шивачи. Проналажење стручних радника представља изазов за компанију, па их сами обучавају.
Начелник Градишке Зоран Аџић, каже да постепено расте потреба приватног сектора за радном снагом и да општинске службе биљеже велики број незапослених, али је проблематично што постоји неусклађеност понуде и потражње за радницима.
„Потребно је у наредном периоду ићи у смјеру прилагођавања образовног система са потребама привреде, нарочито што се тиче занимања у одређеним секторима, као што је металопрерађивачки, дрвопрерађивачки, текстилни, ИТ сектор“, каже Аџић и додаје да су већ покренуте праксе увођења нових смјерова у средњој техничкој школи, те да ученици по завршетку школовања иду на праксу у производњи.
Запошљавање је један од приоритета пројекта ЛИР, који Европска унија финансира са 6 милиона еура, а у оквиру којег је у посљедње двије године креирано око 400 радних мјеста у малим и средњим предузећима. Као дио ЕУ програма за локални развој и запошљавање, ЛИР подржава најперспективније индустријске секторе у Босни и Херцеговини – пољопривредно-прехрамбени, текстилни, метални и дрвни – и кроз савјетовање и суфинансирање ради на стварању бољег пословног окружења.

Извор: УНДП БиХ