Сарајево: Соја убрала 3 милиона КМ

У сарадњи са општинама у БиХ, Европска унија и УНДП су  у оквиру пројекта Локални интегрисани развој подржали узгајиваче генетски немодифициране соје набавком сјемена, те повезивањем са тржиштем и откупљивачима.
„Прије 3 године одлучио сам се на узгој соје, а у 2018. години сам први пут имао загарантован откуп урода. То значи пуно – и прије него што смо посијали, знали смо цијену соје по килограму. Наше је онда да бирамо хоћемо ли сијати или нећемо“, говори Гавро Брадашевић показујући земљиште на којем је посијано 1.5 хектара соје.
Пољопривредник већ десет година, Брадашевић тренутно обрађује око 30 хектара земље у околини Модриче. У мају је постао један од узгајивача генетски немодификоване соје подржаних кроз пројекат „Локални интегрисани развој” (ЛИР), који финансира Европска унија, а проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП). Ново сјеме му је помогло да прошири своје усјеве, а нада се новим узгајивачима соје и потицајима.
У Модричи се посљедњих година производња соје повећава, а и сусједне општине имају све више произвођача. Пројектом Локални интегрисани развој, осим у Модричи, обухваћене су и оранице у Оџаку, Домаљевцу, Градишки и Орашју. Пољопривредници из ових општина, њих 283, засадили су сјеме генетски немодифициране соје, добијено кроз подршку Европске уније, на више од 1340 хектара земљишта.
У набавку сјемена пројекат је уложио око 230.000 КМ, а приходи пољопривредника износили су близу 3 милиона конвертибилних марака. Тако су пољопривредници који су учествовали у пројекту ЛИР остварили приход од скоро 2.200 КМ по хектару, што је у просјеку повећало приходе њихових домаћинстава за близу 10.000КМ.
21-годишњи Мирко Евић из Орашја више од 1 тоне сјемена посадио је на 10 хектара земљишта. Иако са оцем већ неко вријеме узгаја соју, ово је био први пут да су имали загарантован откуп соје. „Била је добра година, имали смо 350-400 кг прихода по дулуму. Већину смо продали компанији Бимал по цијени од 0.63 КМ по килограму. То је добра цијена“, каже Евић.
Соја је постала централна тема у европској пољопривреди, индустрији сточне хране и прехрамбеној индустрији. За покривање мањка протеина у сточној храни Европска унија увози око 23 милиона тона сојине прекрупе и 12,5 милиона тона сојиног зрна, прије свега из Јужне Америке. Међутим, око двије трећине увоза састоји се од генетски модификоване соје.
Први пут су ГМО намирнице стављене на тржиште 90-их година прошлог вијека, а од тада међу потрошачима расте све већа забринутост због таквих намирница, посебно у Европи. Забринутост потрошача у Европској унији резултирала је обавезним означавањем генетски модифициране  хране, као и хране намијењене за исхрану стоке. Сличну  праксу прописује и Закон о ГМО-у у Босни и Херцеговини.
Због тога се бх. тржиште све више окреће нон-ГМО сјеменима, за којима постоји велика потражња.
„Када говоримо о узгоју соје, укупне количине ове уљарице које би се могле произвести у Босни и Херцеговини представљају „кап у мору свјетске производње“ и стога би Босна и Херцеговина дефинитивно своју шансу и конкурентност требала тражити на тржишту нон-ГМ соје. Стварање јаке домаће сировинске базе за подузећа која се баве производњом прехрамбених производа у БиХ значи и јачање домаћих произвођача. Као један од критерија квалитете производа, који је конкурентан на домаћем тржишту, али и на тржишту широм свијета, јесте и производња без ГМО-а. Стога је „нон – ГМО производња“ будућност јаке БиХ пољопривреде“, сматра Нада Евић из Министарства пољопривреде, водопривреде и шумарства Жупаније Посавске.
Подршка развоју пољопривреде и повећању запошљавања је међу основним активностима пројекта ЛИР, који помаже јачању  локалних заједница. Управо пољопривреда има велику шансу да се развије као једна од успјешнијих грана привреде у Босни и Херцеговини.
„Према подацима Агенције за статистику БиХ, укупне површине под сојом у 2018. години на нивоу БиХ су око 8515 хектара што представља повећање у односу на 2017. годину за приближно  1000 хектара. Разлог повећавања површина под сојом је већа профитабилност у односу на друге ратарске културе по хектару, те сигуран откуп свих произведених количина соје  по цијени од 0,63 КМ од стране појединих компанија”, наводи Драгољуб Малиновић, руководилац Подручне јединице у Градишци при Ресору за стручне услуге у пољопривреди Републике Српске.
Малиновић сматра да због дефицита за укупним потребним количинама соје на нивоу ентитета, али и државе, те захваљујући сјетви квалитетних немодификованих сорти, организованом откупу по повољним цијенама, мањим улагањима по хектару у односу на друге културе и подстицајима, соја постаје атрактивна култура на нашем подручју.
Узгој уљарица, међу којима је и соја, у БиХ је исплатив – тржиште постоји и откуп је гарантован. Ова култура не захтијева посебне третмане у производњи те се може производити на подручју сјеверне Босне и Херцеговине. Прерадом соје на фармама се такође може увести диверзификација пољопривредне производње у руралним подручјима, а одговарањем на потребе тржишта стварају се нове могућности за босанскохерцеговачке пољопривреднике, као и за развој домаће производње.

Извор: УНДП