Старим занатима сматрају се дјелатности израде и дораде предмета претежно ручним радом, под условима, на начин и од материјала којимa се чува и одражава израз традиционалног народног стваралаштва, знања и вјештина и грађевински занати чији су производи у цјелини (или већим дијeлом) грађевински објекти којима се одржавају или обнављају споменици традиционалне културе који су под посебном заштитом.

Умјетничким занатима сматрају се дјелатности обликовања племенитих материјала, камена, метала, текстила, стакла и других материјала, при чијој изради долази до изражаја лични укус и вјештина произвођача по замисли или нацрту ствараоца или другог лица.

Домаћа радиност је дјелатност израде, дораде и оплемењивања предмета код којих преовладава ручни рад и који имају естетско обиљежје народне умјетности.

Статус старог заната, умјетничког заната и домаће радиности могу стећи регистровани предузетници чији су начин рада, производи, односно услуге у складу са његовом претежном дјелатношћу, односно претежном дјелатношћу издвојеног пословног простора у саставу предузетника. Стицање статуса старог заната, умјетничког заната и домаће радиности покреће предузетник подношењем захтјева код надлежног органа јединице локалне самоуправе који је издао рјешење о одобрењу обављања предузетничке дјелатности, односно рјешења о обављању дјелатности у издвојеном простору.

Предузетник уз захтјев за стицање статуса старог заната, умјетничког заната и домаће радиности прилаже:

  1. копију рјешења о одобрењу обављања предузетничке дјелатности,
  2. фотографије производа, односно групе производа за преглед и
  3. доказ о уплати трошкова поступка стицања статуса.

Предузетник уз захтјев може приложити и друга документа, као што су:

  1. препоруке, стручна мишљења организација или стручних удружења,
  2. докази о добијеним наградама и признањима и
  3. докази о породичној традицији израде производа и слично.

Предузетник губи статус старог заната, умјетничког заната и домаће радиности престанком обављања дјелатности, промјеном претежне дјелатности према којој је стекао статус и у другим прописаним случајевимаи.

Предузетник са статусом старог заната, умјетничког заната и домаће радиности дужан је да:

  • дјелатност старог заната, умјетничког заната и домаће радиности обавља у складу са Правилником о дјелатностима које се сматрају старим и умјетничким занатима и домаћом радиности („Службени гласник Републике Српске“, број 70/12) и рјешењем о стицању статуса,
  • о свакој промјени начина обављања дјелатности, израде производа, односно пружања услуга, а која утиче на стечени статус обавијести надлежни орган јединице локалне самоуправе и
  • омогући контролу квалитета производа, односно услуга.

Правилник о дјелатностима које се сматрају старим и умјетничким занатима и домаћом радиности („Службени гласник Републике Српске“, број 70/12)


РУЧНО РАЂЕНИ ПРИГЛАВАК

Удружење грађана „Женски интерактивни рурални центар“ Источно Сарајево

О ручно рађеном приглавку сарајевско-романијске регије, иницијативи за уврштавање на листу нематеријалне баштине УНЕСКО-а

Традиција, обичаји, рукотворине и стари занати представљају значајан потенцијал за развој у контексту оживљавања, очувања, заштите и промоције традиционалних вриједности за које је Република Српска одавно препозната. У Републици Српској, вунена одјећа је била доминантна кроз историју, а плетење је било незаобилазно традиционално занатство сваке жене. Током зимског периода жене су имале довољно времена за рукотворине, па су обично организовале „прело“ – окупљале се како би помогле једна другој у обради вуне и дружиле се, свирале и плесале – што је имало посебан значај у њиховом животу. Плетени елементи су уобичајан дио традиционалне народне одјеће, али ручно плетене чарапе зване ПРИГЛАВАК направљене од природне вуне један су од ријетких предмета који су се до данас задржали у употреби. У  Републици Српској још увијек постоји плетење чарапа, али начин плетења чарапа – ПРИГЛАВАКА није довољно културно и историјски вреднован и кориштен у промотивне и туристичке сврхе, а број жена које обрађују вунену и плетену аутентичну рукотворину ПРИГЛАВАК се смањује. Неадекватна презентација и промоција, као и све мање интереса млађих генерација, ставили су нематеријално културно насљеђе на друштвене маргине у посљедњих неколико година. Одржавање живе културне баштине било гдје у свијету доводи до осјећаја идентитета, континуитета и специјалности, посебно када је ријеч о руралним срединама наше земље гдје су жене још увијек у подређеном положају, а физички рад је значајан извор прихода.

Основни циљ уврштавања приглавка на листу нематеријалне баштине УНЕСКО-а јесте да допринесе јачању културног идентитета кроз очување, валоризацију и промоцију традиције и нематеријалне културне баштине, која се преноси из генерације на генерацију, чувана временом. Осјећај идентитета, континуитет и посебност ствара се одржавањем живе културне баштине кроз креативност, знање, вјештину и дух људи који га стварају.

Све кључне заинтересоване стране – жене из руралних подручја и удружења жена, локалне власти, образовне и културне институције, туристичке организације, секторске агенције, мала и средња предузећа – требали би да изразе спремност и интерес да допринесу акцији за добробит и користи шире заједнице: жене на селу ће имати прилику да повећају запошљивост и побољшају психолошки и социјални аспект живота; локалне власти, образовне и културне институције и туристичке организације имају интерес да сачувају и промовишу културну баштину јер ће повећати видљивост локалне заједнице и привући више туриста у Републици Српској кроз презентовање одрживих традиционалних вриједности сарајевско-романијске регије.

priglavak1