Бања Лука: Задруге развијају село

Развој задругарства у Републици Српској доприноси опстанку становништва у селима јер значајно утиче на економско јачање произвођача у тим срединама, сматрају у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде. Из овог министарства истичу да би задруге требало да буду главни организатори производње и веза између произвођача и потрошача.
– Економски снажне задруге имају и друге значајне функције у развоју руралних подручја као што је информисање, едукација, брига о рањивим категоријама друштва као што су старија лица, жене на селу и друге категорије – речено је у Министарству.
У Министарству су оцијенили да би задругарство требало развити тако да, у конкуренцији са другим облицима пословног организовања, на тржишту тражи и други начин да би постале препознатљиве.
– Та препознатљивост се може постићи диверзификацијом производње и повећавањем вриједности производа повезивањем производње са квалитетом, оригиналним или аутохтоним поријеклом, културом и историјом подручја из којег производи долазе – рекли су у Министарству.
Осим тога, препознатљивост задруге могу остварити повезивањем пољопривреде са туризмом, занатском дјелатности и другим дјелатностима у руралном подручју. Из Министарства истичу да приоритет треба да буде да се становништво задржи у руралним срединама на овом подручју.
Предсједник Задружног савеза Републике Српске Рајко Кулага сматра да развој задругарства може допринијети останку становништва на руралним подручјима.
-Осим што доприноси развоју пољопривреде, једна од основних улога задруга је и задржавање младих на селу – рекао је Кулага и истакао да задругарство може да утиче на организовање цјелокупног живота на селу и свих његових сегмената.
Према његовим ријечима, потребно је створити услове да се врати стара улога задруга, која је утицала и на развој сеоског туризма, кућне радиности и осталих организовања сеоског становништва. Према подацима ресорног Министарства, од 2011. до 2015. године подстицајна средства ресорног министартва у износу од 3.958.577 КМ користило је 256 задруга. Тренутно је регистровано 423 задруга, од којих 88 врши пословну активност, а 61 задруга је новооснована, подаци су Министарства.

Извор: СРНА