Нови Сад: Златна медаља за фочански сир

Фарма за производњу сира “Златни бор” из истоименог фочанског села добитник је “Велике златне медаље” Новосадског сајма пољопривреде за 2017. годину за квалитет производа у конкуренцији млијека и млијечних прерађевина. Стручна комисија једног од најпрестижнијих пољопривредних сајмова у Европи препознала је квалитет фочанске фарме, на којој се, од млијека које дају алпска грла, са пашњака на 1.200 метара надморске висине, на платоу кањона Таре, богатих љекобиљем, производи тврди “златни сир” према традиционалној швајцарској рецептури. Један од двојице власника фарме Предраг Џокић каже да је велика златна медаља још један доказ великог рада и упорности, те да је то за њих огромна сатисфакција за уложени труд.
-Чланови стручне комисије су рекли да до сада никада нису нешто тако пробали, да сир има специфичну арому и укус и да заслужује златну медаљу, не само на Новосадском сајму. Они су сигурни да ћемо добити велика признања било гдје да одемо. Поносни смо, велика је част и задовољство бити раме уз раме на додјели признања са гигантима у производњи млијека, попут “Имлека”, Суботице и других мљекара – рекао је Џокић.
“Велика златна медаља” 84. Међународног пољопривредног сајма у Новом Саду, који ће се одржати од 13. до 19. маја, постаје саставни дио бренда ове фарме и сигурно је да ће додатно утицати на његову промоцију. Џокић наводи да се фарма полако шири и да тренутно има 60 грла.
-Очекујемо завршетак изградње велике штале и пуно је посла и улагања пред нама. Урадили смо нова паковања у маслиновом уљу врхунског квалитета из Требиња. Има разних укуса, са сушеним вргњем, са сушеном брусницом, боровницом, тако да имамо слатких, сланих и љутих варијанти – додао је Џокић.
Сир се тренутно највише продаје у Сарајеву и Требињу по ресторанима и мањим радњама, а ускоро креће и продаја у рафтинг камповима.
-Звали су нас из трговачког ланца “Тропик”, заинтересовани су, али се бојимо да још немамо толике количине сира, тако да морамо бити обазриви што се тиче пласмана – каже Џокић.
Даљи развој фарме зависиће од укључивања коопераната за којима још трагају.
– Горе су идеални услови за сточарство, имамо велики потенцијал, али без коопераната не можемо бити озбиљни и не можемо изаћи на тржиште са малом производњом. Радимо тренутно одабир коопераната, бирамо млађе људе, можда и општина помогне да направимо прве мале фарме које би производиле млијеко за нас – нада се Џокић.
На овој фарми настоје да повежу пољопривреду и туризам, па су на самој ивици кањона Таре изградили и смјештајне капацитете и већ су почели да доведе туристе, али је и даље лоша путна комуникација лимитирајући фактор.
– Долазак гостију нам отежава лош пут од Заваита до Златног Бора, који је сада много девастиран због извлачења шуме. Раскресали смо стазу до новог пута који је пробијен кроз кањон Таре, па се надамо да ћемо радити излете да нам из рафтинг кампова долазе туристи – рекао је Џокић.

Извор: www.capital.ba