Први корак у отпочињању властитог бизниса, у уношењу промјена у постојећи бизнис или компанију, јесте размишљање о томе која би то врста бизниса могла бити, односно како доћи до добре пословне идеје.
На први поглед може да изгледа да је успјешан бизнис просто ствар инспирације срећног предузетника који се усред ноћи пробудио са генијалном идејом која му доноси милионе. Овако нешто се догађа, али веома ријетко. У великом броју случајева пословне идеје су резултат неких других околности.
Предузетништво подразумијева нови начин размишљања, понашања и дјеловања. Оно подразумијева снажан пословни дух, марљивост, идеје, стварање предузетничке климе и јачање индивидуалне иницијативе, нарочито у малим и средњим предузећима.
Предузетничко понашање одликује се одређеним заједничким обиљежјима, укључујући спремност за улазак у ризик и смисао за самосталност. Оно се може развити у било којој врсти пословне дјелатности. Нова радна мјеста све више се отварају у малим и средњим предузећима. Стога је неопходно, у складу са смјерницама Акта о малом бизнису ЕУ, стварати повољан амбијент за развој предузетништва и у Републици Српској.
Неки предузетници могу одлучити да раде нешто што су радили раније када су били запослени негдје друго, неки могу преузети нечију идеју, неки се могу укључити у већ уходани бизнис и слично. Када се почне размишљати о новим пословима, треба се присјетити изреке „купац је бос“ и зато је најбоље себи поставити питање: „Шта је то што људима треба, шта они желе?“
Најчешће примјењиване методе доласка до пословних идеја су:
- Копирање неког постојећег бизниса;
- Куповина постојећег бизниса;
- Франшизинг;
- Отцјепљење (“spin off“);
- Умјетност и занати;
- Иновације;
- Лично искуство;
- Хоби и спорт;
- Технике које подстичу интуитивно размишљање;
КОПИРАЊЕ НЕКОГ ПОСТОЈЕЋЕГ БИЗНИСА
Најчешћи начин да се формира пословна идеја јесте копирање неког постојећег бизниса. Ако се у окружењу уочи потреба за неким производом и услугом којих нема довољно, та празнина може да се попуни тако што ће се ући у производњу или продају таквог производа или услуге.
Скоро свака продавница је примјер за овај начин доласка до пословне идеје. То је случај и с локалним новинама и часописима, организовањем рекреације, учења страних језика, обуке на рачунарима и сл. За предузетнике је понекад добро отићи у неки други град, или државу и посматрати шта све тамо постоји. Наравно уз одређену дозу опрезности, јер не може се баш све прекопирати због различитих навика, културне различитости и сл.
КУПОВАЊЕ ПОСТОЈЕЋЕГ БИЗНИСА
Ово је такође популаран начин долажења до пословне идеје, мада врло ризичан. Искуства показују да је највећи број предузећа која пропадну у старту, настао управо на овај начин.
Прије доношења одлуке о куповини постојећег бизниса треба добро размотрити све елементе, а једно од првих питања које себи треба да поставите је: Зашто постојећи власник жели да прода свој бизнис? Да ли је разлог у лошој локацији, лошем производу који нема купце и сл?
ФРАНШИЗИНГ
Франшизинг подразумијева куповину пословног имена, имиџа и пословног знања. Са франшизингом се добија бизнис који је већ провјерен и иза којег стоје професионалци. Од њих се добија обука и сва упутства потребна за успјех, а њима је стало да они којима дају франшизу успију, јер добијају проценат од прихода новог бизниса.
Са франшизингом је потребан већи почетни капитал, јер се франшизору мора платити пословно искуство и провјерени производ/услуга. Заузврат, он може да постави цијели нови бизнис, од правне стране до обуке запослених, да помогне у набавци опреме и сировина итд. Накнада која се плаћа франшизору, обично недељно или мјесечно, је проценат од продаје (од 2 до 20%).
ОТЦЈЕПЉЕЊЕ – SPINN OFF
Ово је чест начин формирања предузећа на Западу који се стимулише нарочито због могућности да се у отцијепљеним предузећима развију нове идеје и нови производи. Сматра се и добрим начином стварања нових предузећа у друштвима у транзицији, тако што би се одвојили витални дијелови ранијих друштвених предузећа који би онда наставили самостално да дјелују.
Добри примјери отцјепљења су када се, рецимо, служба за дизајн из неког предузећа одвоји и настави да пружа своје услуге самостално. То може да буде случај и са службом одржавања, сервисирања, транспорта и сл.
УМЈЕТНОСТ И ЗАНАТИ
Умјетност и занати могу да буду добар пут за развијање властитог бизниса. Људи који имају неки посебан таленат или занат, код размишљања о отпочињању бизниса полазе од знања која имају. Главно ограничење за ову врсту бизниса је дистрибуција и продаја властитих производа.
Врло је важно да се идентификује стварно тржиште које мора да буде довољно широко да омогући преживљавање фирме у дужем периоду, а велика пажња мора да се посвети и промоцији.
ИНОВАЦИЈЕ
Иновације се генерално сматрају тежим путем отпочињања бизниса, али ако се покажу успјешним, могу да обезбиједе успјех на дужи рок и буду врло профитабилне.
На први поглед чини се да је најтеже смислити нешто ново, али много је теже продати и убиједити публику која, по правилу, тешко прихвата новине.
ЛИЧНО ИСКУСТВО
Ово је чест начин отпочињања успјешног бизниса. Напримјер, нудите неком купцу производ, а он вам каже да би радије купио неки други који не може да нађе на тржишту. У том случају треба анкетирати исти круг потенцијалних купаца и преорјентисати се на нови производ.
ХОБИЈИ И СПОРТОВИ
Хобији и спортови којима се бавите могу да буду добар извор бизниса (часови аеробика, тениса и сл.). Исто тако, чест је случај да кад познати спортисти отворе продавницу или ресторан, не морају да троше много новца на рекламу јер је њихова популарност реклама сама по себи.
ТЕХНИКЕ КОЈЕ ПОДСТИЧУ ИНТУИТИВНО РАЗМИШЉАЊЕ
Савремена пракса објединила је бројне спознаје, методе и искуства којима се траже путеви до нових предузетничких идеја. Већи дио тих метода и техника полази од претпоставке да се креативност може у одређеној мјери стимулисати, развити, или стећи пословним искуством или проширењем основних знања.
Најчешће коришћене технике које подстичу интуитивно размишљање у пракси су: „Brainstorming” метода, “Delphi” метода и „Синектичка“ метода.
„Brainstorming” метода
Ова техника састоји се у организовању креативног састанка на којем се прикупљају ставови, мишљења и идеје. Тражи се потпуно слободно изношење идеја и приједлога који се касније рангирају према њиховој важности.
Ова техника користи се, не само за долажење до нових пословних идеја, већ и за рјешавање одређених проблема у пословању и увођење одређених промјена у посао.
“Delphi” метода
Примјена ове методе подразумијева појединачно испитивање (најчешће интервјуисање помоћу адекватног упитника) носилаца кључних пословних задатака како би се утврдили њихови ставови, приједлози и идеје. У другом кругу испитивања, они бране изнесене ставове и временом долази до кристализације коначних ставова, приједлога и идеја.
„Синектичка“ метода
Ова метода такође представља специфични облик дискусије ради проналажења идеја, рјешавања одређених проблема и сл. Дискусиони тим чини 5 до 7 особа различите стручности и образовања. Проблем, циљ и план се детаљно разлажу док га не схвате сви чланови тима, а затим се проблем „отуђује“ – проналази се сличност у природи и сл. Уз помоћ таквог апстрактног скретања од почетног проблема тражи се и проналази рјешење. Оно може да се граничи и са фантазијом , па организатор дискусије мора обрадити тако добијене резултате и извући корисне спознаје и закључке.