Београд: Отворена Херцеговачка кућа

Градоначелници Требиња и Београда Мирко Ћурић и Александар Шапић у понедјелjak су свечано отворили „Херцеговачку кућу“ на атрактивној локацији у београдском насељу Врачар.

„Херцеговачка кућа“ у Београду је прва те врсте ван Републике Српске и у њој ће своје производе за почетак пласирати 20-так реномираних произвођача са подручја Требиња и Херцеговине.

Градоначелник Требиња Ћурић је рекао да се отварањем „Херцеговачке куће“ на симболичан начин повезују Република Српска и Србија, те да ће од данас грађани српске пријестонице имати могућност да у њој купе оно најбоље што долази из Херцеговине, аутохтоно, органско и природно.

Он је навео да само у Београду живи 10.000 Требињаца, а знатно већи број Херцеговаца који су се овдје деценијама образовали, стварали породице, постајали успјешни људи на одговорним функцијама, а који никада нису заборавили свој родни крај и кршевиту Херцеговину одакле су им коријени.

„Херцеговина сама по себи јесте територијално малена, веома разуђена, али смо зато свуда у свијету, а посебно у нашој Србији добро распоређени“, навео је Ћурић и додао да нема институције гдје нећете срести неког из Херцеговине.

У Херцеговини, како је рекао Ћурић, кажу да постоје два поријекла – Херцеговци и они који још не знају да су Херцеговци.

Ћурић је посебно захвалио предсједнику Србије Александру Вучићу што је свесредно подржао пројекат „Херцеговачка кућа“ и лично се укључио у обезбјеђивање неопходних услова за отварање објекта у Београду као и градоначелнику Александру Шапићу и Удружењу Требињаца „Јован Дучић“.

Он је рекао да зна да ће Београђани постати редовни купци херцеговачких производа и да вјерује да ће малопродајни објекти бити отворени и у другим градовима.

„Циљ овог објекта није само промоција Требиња, већ цијеле Херцеговине – Билеће, Гацка, Невесиња, Љубиња, Берковића и Источног Мостара“, истакао је Ћурић.

Писебна захвалност упућена је Раду Петровићу, који је дао несебачан допринос да се Херцеговачка кућа отвори у српској престоници.

Градоначелник Београда Шапић је рекао да церемоније попут ове данашње можда изгледају као мале ствари, а суштински су велике и дубоке што се тиче српског народа.

 

„Док сам ја на челу Београда, овај град ће бити отворен и на услузи нашег народа без обзира где живе. Београд није само главни град Србије него главни град свих Срба у региону“, истакао је Шапић.

Шапић је рекао да примјер „Херцеговачке куће“ даје идеју да се свуда у свијету отвори „српска кућа“ са аутентичним производима са овог поднебља.

„Мислим да би то био добар начин не само да интензивирамо контакт са дијаспором, већ и да представимо Србију на један аутентичан начин, а не постоји боље него да представимо оно што је код нас најбоље“, додао је он.

Директор Аграрног фонда Требиње Веселин Дутина указао је да је „Херцеговачка кућа“ која је отворена у Београду четврта у низу и прва у Србији.

Он је навео да је идеја оснивања прве „Херцеговачке куће“ 2017. године била да обједини мале произвођаче, али да је она врло брзо прерасла у озбиљан пројекат.

Дутина је указао да су иза пројекта „Херцеговачке куће“ у Београду стали руководство Србије и Града Београда и да је намјера да се овај пројекат шири.

„Данас са поносом могу рећи да имамо сарадњу са 130 произвођача. Овдје у Београду ће за почетак производе пласирати њих 20-так, али временом ћемо понуду проширивати тако да се надамо да ћемо ускоро све оно што се нуди у Републици Српској понудити и овдје“, рекао је он, захваливши свима на подршци.

Дутина је истакао да ово није само продајни објекат него и учвршћивање веза матице Србије и Републике Српске, те изразио наду да ће ова сарадња бити још боља и већа.

Посебна захвалност упућена је Раду Петровићу, који је дао несебичан допринос да се Херцеговачка кућа отвори у српској престоници.

Свечаном отварању претходио је чин освештања просторија у којој је смјештена „Херцеговачка кућа.

Извор: Град Требиње