ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

Порески обвезник је физичко или правно лице, дио правног лица или други субјекaт који је у складу са пореским прописима у Републици Српској обавезан да плати порез.

Порески обвезник има право и обавезу да:

  • се региструје у Пореској управи и да пријави организационој јединици у којој је регистрован промјену адресе или промјену облика организовања привредног друштва, те промјену других података у вези са уписом у регистар код Пореске управе,
  • добије бесплатне примјерке пореских образаца и пријава,
  • подноси пореске пријаве у облику, на мјесту и у вријеме које је прописано законом,
  • измирује своје обавезе на начин и под условима утврђеним законом,
  • од Пореске управе добије бесплатне информације о порезима и пореским прописима којима се регулишу поступци за плаћање и услове плаћања пореских обавеза,
  • изабере начин вођења пословних књига у складу са пореским прописима, у сврху обрачунавања и плаћања пореза, те да води књиге и евиденције на начин утврђен пореским прописима, да осигура чување тих књига и евиденција, укључујући пратеће евиденције у електронском облику и документа на период од пет година од дана доспијећа пореске обавезе, односно пореске пријаве на који се односе те књиге и евиденције,
  • као правно лице или организација са сједиштем у Републици Српској, односно као страно правно лице или организација који остварују приходе у Републици Српској, у року од пет дана од дана регистрације обавијести Пореску управу о отварању или затварању било којег рачуна у банци у земљи или иностранству,
  • заступа властите интересе у пореском поступку, лично или посредством свог представника,
  • даје објашњења Пореској управи о обрачунавању и плаћању пореза,
  • буде присутан током свих контрола у складу са законом,
  • стави на увид или достави Пореској управи сву документацију потребну за вршење пореске контроле,
  • не омета службенике Пореске управе у обављању законом утврђене дужности.

ЈЕДИНСТВЕНИ ИДЕНТИФИКАЦИОНИ БРОЈ

У поступку регистрације привредног друштва, Агенција за посредничке, информатичке и финансијске услуге (надлежни регистрациони орган) доставља надлежном регистарском суду на одлучивање пријаву са достављеном документацијом у писаном и електронском облику. Прије достављања пријаве Агенција прибавља од надлежног пореског органа ЈИБ за субјекта регистрације и под ЈИБ за организациони дио. Надлежни порески орган исти дан по пријему пријаве, доставља ЈИБ или под ЈИБ Агенцији или обавјештава Агенцију о разлозима за неиздавање ЈИБ, односно под ЈИБ.

Обвезници регистрације су лица која су у складу са законом порески обвезници, и то: правна лица, органи управе, управне организације, остале организације, физичка лица – предузетници, физичка лица – странци без дипломатског статуса, страна правна лица, пословне јединице страних правних лица, пословне јединице правних и других лица са територије Федерације БиХ или Брчко Дистрикта БиХ, пословна представништва, дипломатска представништва, међународне организације и нерезиденти (нерезиденти су правна лица и друге организације чије се сједиште пословања или сједиште њиховог организационог дијела нe налази на територији БиХ).

Порески обвезници подносе пријаву за регистрацију на обрасцима:

ПР-1 – Пријава за регистрацију/евидентирање правног лица или
ПР-2 – Пријава за регистрацију/евидентирање предузетника или
ПР-3 – Пријава за регистрацију странца.

Порески обвезници, уплатиоци доприноса подносе пријаву за регистрацију у Јединствени систем у року од осам дана од дана заснивања радног односа, за обвезника доприноса који је засновао радни однос код њега.

Услови и сам поступак регистрације и идентификације пореских обвезника у Пореској управи Републике Српске детаљније су објашњени у Правилнику о условима и начину регистрације и идентификације пореских обвезника („Службени гласник РС“, број 04/13).

ПОРЕСКА ПРИЈАВА

Пореска пријава је извјештај пореског обвезника Пореској управи о оствареним приходима, извршеним расходима, добити, имовини и другим чињеницама и актима битним за утврђивање пореске обавезе. Пореска пријава подноси се на прописаном обрасцу у року утврђеном прописима којима се уређује обавеза плаћања одређене врсте пореза организационој јединици Пореске управе код које је порески обвезник регистрован. На сајту Пореске управе Републике Српске доступан је календар са свим роковима за плаћање обавеза и подношење пореских пријава и за правна лица и за предузетнике.

Пореску пријаву потписује порески обвезник, његов законски заступник или пуномоћник, а ако је пореску пријаву или њен дио припремило друго стручно лице и то лице потписује пореску пријаву и уноси свој идентификациони број.

Пореска пријава подноси се у прописаном року, непосредно, поштом или у електронском облику, на начин који је прописан Правилником о начину и поступку подношења пореских пријава („Службени гласник Републике Српске“, број 35/12).

У случају да се пореска пријава подноси поштом, дан предаје пошти препорученом пошиљком сматра се даном подношења пореске пријаве Пореској управи.

Пореска управа може пореском обвезнику, на његов писани захтјев, поднесен прије истека рока за подношење пореске пријаве, одобрити продужење рока за подношење из оправданих разлога (болест, одсуствовање из земље, несретни случај, елементарна непогода већих размјера и слично), док ти разлози не престану, а најдуже до три мјесеца од дана истека законског рока за подношење пореске пријаве. О захтјеву за продужење рока за подношење пореске пријаве одлучује Пореска управа у року од пет дана од дана подношења захтјева.

Електронске услуге омогућавају пореским обвезницима да комуникацију са Пореском управом врше употребом Интернета https://eusluge.poreskaupravars.org/

Електронске услуге правним лицима и предузетницима омогућавају преглед:

  • пореске картице,
  • преглед рачуна за пријављене непокретности,
  • преглед неисправних пореских пријава (образац МПО 1002),
  • преглед непотврђених пореских пријава (образац МПО 1002),
  • преглед пријављених радника у јединственом систему наплате доприноса.

ПОРЕСКЕ ОЛАКШИЦЕ

Основи за ослобађање од плаћања пореза:

  • једнократна помоћ по основу рођења дјетета коју послодавац исплати запосленом до висине једне просјечне мјесечне нето плате у Републици Српској према посљедњем објављеном податку Републичког завода за статистику,
  • једнократна помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице, или тешке инвалидности или дуготрајне болести запосленог, до износа три просјечне нето плате у Републици Српској према посљедњем податку Републичког завода за статистику,
  • једнократна помоћ за санацију штете настале као посљедица елементарних непогода или природне катастрофе коју послодавац исплаћује запосленом до износа три просјечне нето плате у Републици Српској према посљедњем податку Републичког завода за статистику,
  • поклони које дају послодавци за дјецу запослених, старости до 15 година, поводом празника, који износе до 100 КМ по дјетету на годишњем нивоу,
  • трошкови припремања топлог оброка у властитим ресторанима код послодавца или топлог оброка испорученог послодавцу од лица регистрованог за услуге кетеринга, а највише до 4,5 КМ дневно по запосленом,
  • коначна исплата животног осигурања, осим износа уплаћене премије животног осигурања до 1.200 КМ годишње,
  • приходи од дивиденде,
  • приходи од продаје покретних ствари кориштених у личне сврхе.

Закон о порезу на доходак, у односу на претходно законско рјешење, не предвиђа право на ослобађање од плаћања пореза на доходак за сљедећи доходак:

  • накнаде за признавања трошкова пресељења у сврху промјене мјеста запослења исплаћене до висине по посебним прописима,
  • плате запослених у случају да их послодавац запосли након ступања на снагу овог закона, а који се налазе на евиденцији незапослених Завода за запошљавање Републике Српске најмање годину дана непрекидно и уколико имају више од 50 година живота.

Умањење пореске основице пореза на доходак – Основица пореза на доходак умањује се за:

  • износ уплаћеног пензијског доприноса за добровољно пензијско осигурање до 1.200 КМ годишње и
  • износ уплаћене премије животног осигурања код друштва за осигурање које посједује дозволу Агенције за осигурање Републике Српске до 1.200 КМ годишње.

Умањење пореске основице за запошљавање – Порески обвезник који у једној календарској години запосли најмање 30 нових радника са евиденције Завода за запошљавање Републике Српске на неодређено вријеме има право на умањење пореске основице за износ плаћеног пореза на доходак и доприноса за те раднике.

Право на умањење пореске основице остварује се на крају пореског периода, у години у којој су радници запослени, а након што Пореска управа утврди да се у евиденцији Јединственог система регистрације, наплате и контроле доприноса налази 30 радника више код тог пореског обвезника у односу на крај претходног пореског периода.

Уколико порески обвезник не задржи број радника по основу којих је остварио право на умањење пореске основице најмање три године, не рачунајући годину у којој су запослени, губи право на умањење пореске основице и дужан је да обрачуна и плати порез који би био плаћен да није користио право на умањење пореске основице уз припадајућу камату у складу са законом.

ПОРЕЗ НА ДОБИТ (Закон о порезу на добит „Службени гласник РС“, број 94/15, Закон о измјенама и допунама закона о порезу на добит "Службени гласник РС" број 1/17)

Закон о порезу на добит предвиђа обрачунавање и плаћање пореза на доходак од личних примања, самосталне дјелатности, ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине, капитала, капиталних добитака, као и обавезу плаћања овог пореза и на доходак из страних извора, као и остали доходак.

Порески обвезник пореза на добит је:

  • правно лице из Републике Српске за добит или губитак које оствари из било ког извора у Републици Српској, Федерацији БиХ, Брчко Дистрикту БиХ или у иностранству, као и правно лице које својом пословном дјелатношћу оствари губитак у тој пореској години.
  • пословна јединица правног лица са сједиштем у Федерацији БиХ или Брчко Дистрикту БиХ за добит или губитак које оствари на територији Републике Српске,
  • страно правно лице које обавља дјелатност и има стално мјесто пословања у Републици Српској, за добит или губитак која се односи на то стално мјесто пословања,
  • страно правно лице које остварује приход од непокретности које се налазе у Републици Српској, за добит која се односи на те непокретности,
  • страно правно лице које остварује приход у Републици Српској, опорезује се порезом по одбитку.

Порез на добит не плаћају сљедећа лица: Централна банка Босне и Херцеговине, органи и институције Републике Српске и јединице локалне самоуправе, привредна друштва основана у складу са прописима о запошљавању инвалида, јавне установе, овлаштени регулаторно-надзорни органи финансијског сектора, заводи, вјерске заједнице, политичке партије, синдикати, коморе, удружења, добровољна ватрогасна друштва, заједнице, савези, друштва, задужбине, фондације и друга правна лица која су регистрована за обављање недобитне дјелатности.

Пореска основица за пореску годину је разлика између опорезивих прихода и расхода који се одбијају за ту пореску годину. Приликом утврђивања пореске основице, добит пословне јединице правног лица са сједиштем у другом ентитету или Брчко Дистрикту БиХ одговара оној добити коју би остварила пословна јединица да је самостално и независно правно лице, која обавља исту дјелатност под истим или сличним условима као и правно лице чија је пословна јединица.

Опорезиви приход у циљу израчунавања пореске основице укључује укупан приход исказан у билансу успјеха, у складу с прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија. Приходи који се не укључују у обрачун пореске основице су: дивиденда и удјели у добити у другом правном лицу са сједиштем у Републици Српској, приход у облику номиналне или уговорене камате на дужничке хартије од вриједности које емитује Република Српска и јединице локалне самоуправе у њеном саставу, камата на депозите у банци, добици утврђени директно у капиталу, приход од укидања резервисања, приходи од усклађивања вриједости имовине, која у складу са овим законом подлијеже амортизацији и приходи по основу усклађивања вриједности залиха.

Ради израчунавања пореске основице признају се расходи исказани у билансу успјеха у складу с прописима којима се уређује рачуноводство и ревизија. Расходи који се не признају при утврђивању пореске основице су: расходи који се не могу доказати вјеродостојним књиговодственим исправама; камате због неблаговремено плаћених обавеза; новчане казне, уговорне казне и пенали; расходи принудне наплате јавних прихода; расходи који се односе на неопорезиви приход; губици на залихама због истека рока трајања залиха, као и расходи у вези са уништењем тих залиха; исправка вриједности појединачних потраживања од лица којима се истовремено дугује; поклони и прилози дати политичким странкама и организацијама; порез по одбитку који је обрачунат и плаћен на терет исплатиоца; губици утврђени директно у капиталу; расходи од усклађивања вриједности имовине која у складу с овим законом подлијеже амортизацији; расходи који нису у вези с дјелатношћу коју порески обвезник обавља, осим ако ти расходи могу довести до остварења прихода по истом основу.

Умањење пореске основице за улагање у производњу и запошљавање – Обвезник који на територији Републике Српске изврши улагање у опрему, постројења и непокретности за обављање регистроване производне дјелатности има право на умањење пореске основице за вриједност извршеног улагања.

Умањење пореске основице врши се у пореском периоду у којем су опрема, постројења или непокретности стављени у употребу. Обвезник не може остварити право на умањење пореске основице за опрему, постројења или непокретности које је стекао поклоном. У случају да су опрема, постројења или непокретности набављени финансијским лизингом, пореска основица се умањује за вриједност отплаћене главнице лизинга у том пореском периоду.

Уколико порески обвезник отуђи или да на кориштење опрему, постројење или непокретност прије истека периода од три године од тренутка њиховог стављања у употребу, губи право на умањење пореске основице и дужан је да обрачуна и плати порез који би био плаћен да није користио право на умањење пореске основице уз припадајућу камату у складу са законом.

Порески обвезник који у једној календарској години запосли најмање 30 нових радника са евиденције Завода за запошљавање РС на неодређено вријеме има право на умањење пореске основице за износ плаћеног пореза на доходак и доприноса за те раднике.

Право на умањење пореске основице остварује се на крају пореског периода, у години у којој су радници запослени, а након што Пореска управа утврди да се у евиденцији Јединственог система регистрације, наплате и контроле доприноса налази 30 радника више код тог пореског обвезника у односу на крај претходног пореског периода.

Уколико порески обвезник не задржи број радника по основу којих је остварио право на умањење пореске основице најмање три године, не рачунајући годину у којој су запослени, губи право на умањење пореске основице и дужан је да обрачуна и плати порез који би био плаћен да није користио право на умањење пореске основице уз припадајућу камату у складу са законом.

Порез на добит се плаћа по стопи од 10% на пореску основицу за ту пореску годину. Пореска година за правна лица је календарска година.

Пореска пријава за пореску годину подноси се Пореској управи најкасније у року од 90 дана након завршетка пореске године, а у случају календарске пореске године, најкасније до 31. марта текуће године за претходну годину.

Порез на добит плаћа се аконтативно, мјесечно, до десетог у мјесецу за претходни мјесец, а на основу података из годишње пореске пријаве за претходну пореску годину.

ПОРЕЗ НА ДОХОДАК ОД САМОСТАЛНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ (Закон о порезу на доходак „Службени гласник РС“, број 60/15)

Циљ сваке пословне дјелатности је остваривање добити. Оно што је за привредна друштва порез на добит, то је за предузетнике порез на приход од самосталне дјелатности. Пошто се приходи од самосталне делатности сматрају приходима физичких лица, ова материја је обрађена Законом о порезу на доходак.

Порез на доходак физичких лица обрачунава се и плаћа на доходак од:

  1. личних примања,
  2. самосталне дјелатности,
  3. ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине,
  4. капитала,
  5. капиталних добитака,
  6. из страних извора и
  7. осталог дохотка.

Пословни субјекти који се региструју као предузетници а не испуњавају услове да добију статус малог предузетника, односно не желе да се региструју као мали предузетници а испуњавају тражене услове, имају обавезу да плаћају порез на доходак у износу од 10% а на основу обављања самосталне дјелатности. Уколико предузетник не оствари доходак (позитивно пословање, позитивна разлика између прихода и расхода), не плаћа порез јер није остварен доходак.

Приходом од самосталне дјелатности сматрају се сви приходи стечени из било којег извора примљени у готовом новцу, стварима и услугама остварени самосталним или заједничким обављањем дјелатности.

У приход од самосталне дјелатности укључују се приходи из:

  1. предузетничке дјелатности,
  2. пољопривреде, шумарства и риболова и
  3. самосталних занимања (адвокати, нотари, инжењери, архитекти, порески савјетници, стечајни управници, тумачи, преводиоци, новинари, умјетници, спортисти и друга слична занимања)

Пореска основица за обрачун пореза на доходак од самосталне дјелатности представља разлику између прихода и расхода насталих обављањем самосталне дјелатности у пореском периоду. Пореска основица се утврђује примјеном принципа простог књиговодства (принцип благајне). Принцип простог књиговодства значи да се приходом сматра стварно примљен приход од стране обвезника у тренутку пријема, или приход који му је стављен на располагање, или је примљен у корист обвезника, а расходи се евидентирају када су плаћени.

Порез на доходак од самосталне дјелатности плаћа се:

  1. на доходак од самосталне дјелатности или
  2. на укупан приход остварен обављањем самосталне дјелатности малог обима.

Расходи који се могу одбити од прихода су плаћени трошкови у току једног пореског периода који су повезани са обављањем те самосталне дјелатности као што су трошкови топлог оброка, надокнада путних трошкова, дневнице (трошкови исхране на службеном путу), накнаде трошкова превоза на посао и са посла (ако су на њих плаћени припадајући порез и доприноси у складу са законом); оглашавање и рекламирање у висини стварних расхода (највише до 5% од укупног прихода у тој пореској години); спонзорство и донације у висини до 2% прихода од укупног прихода у тој пореској години; мањак залиха који се може правдати вишом силом највише до износа који је евидентиран у пословним књигама пореског обвезника (мањак се утврђује пописом комисије надлежног органа о чему се сачињава записник и пописна листа) и амортизација основних средстава.

Расходи који се не признају:

  1. плаћени порези на доходак од самосталне дјелатности у Републици Српској,
  2. камате и казне које су плаћене због кршења закона и других прописа,
  3. расходи који су евидентирани у пословним књигама, а за које не постоји вјеродостојна документација,
  4. премије животног осигурања које плаћа послодавац за свог запосленог, изузев премија које су укључене у плату запосленог,
  5. расходи који су настали у вези са пословањем повезаних лица, у износу који прелази тржишну вриједност добара или услуга на тржишту,
  6. губитак од продаје или преноса било које имовине између повезаних лица и донације политичким странкама.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход у износу обрачунатом на набавну вриједност по линеарном методу примјеном годишњих амортизационих стопа.

Сталним средствима се сматрају нематеријална средства и материјална средства чији је вијек употребе дужи од 12 мјесеци.

Амортизацији не подлијежу земљишта, шуме и слична обновљива природна богатства, инвестициона имовина, споменици културе и умјетничка дјела.

Материјална и нематеријална добра која су набављена или произведена за мање од 1.000 КМ, а која се користе у сврху обављања дјелатности пореског обвезника у Републици Српској могу се одбити у цјелокупном износу у пореском периоду у којем је добро набављено или произведено.

Амортизација сталних средстава признаје се као расход од првог дана мјесеца који слиједи након мјесеца у којем је дуготрајна имовина стављена у употребу. Не признају се расходи амортизације средства са којима се не обавља дјелатност пореског обвезника.

Не признаје се као порески расход амортизација обрачуната на отписану основицу средства.

Амортизација је порески признат расход само за средства која су у власништву пореског обвезника, с тим да се за средства набављена финансијским лизингом закупац третира као власник изнајмљеног средства и по том основу има право на признавање амортизације на изнајмљено средство.

Уколико закупац побољша изнајмљену имовину, закупцу је дозвољен одбитак за амортизацију у износу амортизације обрачунате за вриједност побољшања, а у случају да закуп истекне прије истека вијека амортизације и не дође до продужења закупа, тада закупац има право на одбитак до оног износа који није амортизован у тренутку раскида закупа.

Неотписана вриједност сталних средстава уништених усљед елементарних непогода или природних катастрофа (поплава, пожар, потрес и друго) проглашених на основу акта надлежног органа, с којима се не може обављати дјелатност, признаје се као расход.

Средства уништена усљед елементарних непогода или природних катастрофа, пописом утврђује пописна комисија надлежног органа, а о извршеном попису обавезно се сачињава записник и пописна листа.

За обрачун амортизације по линеарном методу из става 1. овог члана примјењују се стопе које се примјењују приликом обрачуна основице пореза на добит.

Порез на доходак од самосталне дјелатности плаћа се по стопи од 10% и то према мјесту регистровања дјелатности, а уколико се дјелатност обавља у више мјеста једно од тих мјеста обвезник је дужан да одреди као пословно сједиште у сврху извршавања пореских обавеза. Порески обвезник који остварује доходак на основу обављања самосталне дјелатности на који плаћа порез, дужан је да поднесе Пореској управи годишњу пореску пријаву за порез на доходак (Образац 1004) до 31.03. текуће године за претходну годину којом усклађује порезне уплате уплаћене аконтативно на мјесечном нивоу у току претходне године (Образац 1008).

Пословне књиге и књиговодствене исправе – Предузетници су дужни да воде пословне књиге и да у њима исказују пословне промjене на начин одређен Законом о порезу на доходак грађана. Предузетници воде пословне књиге по систему простог књиговодства, у складу са поменутим законом или по систему двојног књиговодства у складу са законом којим се уређује рачуноводство и ревизија. Предузетници који порез плаћају на паушално утврђен приход, дужни су да воде само пословну књигу о оствареном промету. Предузетници који воде пословне књиге по систему простог или двојног књиговодства састављају годишњи порески биланс.

ПАУШАЛНО ОПОРЕЗИВАЊЕ

Мали предузетник је физичко лице које испуњава сваки од сљедећих услова током цијеле пореске године:

  1. да то физичко лице обавља самосталну дјелатност, изузев самосталних занимања као што су адвокати, нотари, инжењери, архитекти, порески савјетници, стечајни управници, тумачи, преводиоци, новинари, умјетници, спортисти и друга слична занимања,
  2. да мали предузетник не запошљава више од три радника,
  3. да укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ и
  4. да то физичко лице не остварује приход заједничким обављањем самосталне дјелатности.

Мали предузетник сваке године подноси Пореској управи захтјев за статус малог предузетника – Образац 1011, и то до 31.01. године на коју ће се захтјев односити. Рок за подношење захтјева за статус малог предузетника је 31.01. текуће године, односно 30 дана од почетка обављања дјелатности, односно од дана уписа у одговарајући регистар.

Уколико физичко лице по први пут у току календарске године почиње са обављањем самосталне дјелатности и изабере да се у тој години опорезује као мали предузетник, то физичко лице је дужно да у року од 30 дана од дана почетка обављања дјелатности достави захтјев Пореској управи.

Уколико мали предузетник не испуњава услове за малог предузетника током било ког дијела календарске године или одустане од избора да буде опорезован као мали предузетник, у том случају се статус малог предузетника опозива, с тим да не може поново тражити статус малог предузетника у периоду од три године од године опозива.

Годишњи порез малог предузетника обрачунава се по стопи од 2% на укупно остварени приход малог предузетника и не може бити мањи од 600 КМ. Мали предузетник плаћа порез на остварени приход без обзира да ли је остварио позитиван биланс пословања, односно доходак, односно без обзира да ли је расход већи или мањи од прихода.

Порез се плаћа путем Oбрасца 1007 на укупан мјесечни приход до 10-ог у мјесецу за претходни мјесец, а уплаћује се на рачун јавних прихода Републике Српске на шифру врсте прихода 713111.

У сврху обрачуна и плаћања пореза на доходак, мали предузетник има обавезу вођења Књиге прихода, односно Књиге промета за мале предузетнике.

КАПИТАЛНИ ДОБИТАК/ГУБИТАК

Капитални добитак представља позитивну разлику између продајне цијене права и имовине и њене набавне вриједности, који обвезник оствари продајом, односно другим преносом са или без накнаде:

  1. стварних права на непокретностима,
  2. права коришћења и права градње на грађевинском земљишту,
  3. ауторских права, патената, лиценци, франшиза и остале имовине која се састоји само од права и
  4. инвестиционе имовине, изузев обвезница емитованих за измирење ратне штете приликом првог промета.

Капитални губитак представља негативну разлику између продајне цијене права и имовине и њене набавне вриједности, који обвезник оствари продајом, односно другим преносом.

Капитални добици или губици из промета или другог облика трансфера инвестиционе имовине пореског обвезника, настали у току пореске године, могу се пребијати, а нето добитак додаје се на пореску основицу из пословне дјелатности пореског обвезника уколико нису укључени у приходе.

Губитак из промета или другог облика трансфера инвестиционе имовине не може се одбити од пореске основице пореског обвезника из пословне дјелатности у тој пореској години.

Капитални губитак од продаје или другог облика трансфера инвестиционе имовине, може се само покривати на терет капиталне добити од продаје или другог облика трансфера инвестиционе имовине.

Капитални губитак остварен продајом једног права и имовине може се пребити капиталним добитком оствареним продајом другог права и имовине у истој години, а нето капитални губитак одузима се од прихода код утврђивања пореске основице пореског обвезника.

ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРИЈЕДНОСТ (Закон о ПДВ-у „Службени гласник БиХ“, број 09/05, 35/09, 100/08)

Порез на додату вриједност је свеобухватан порез на потрошњу, а процјењује се на темељу додате вриједности на робу и услуге. То је индиректни порез који се примјењује на све пословне активности укључујући производњу и дистрибуцију роба и пружање услуга.

Предмет опорезивања порезом на додату вриједност (ПДВ) је свака испорука добара или услуга обављена на територији Босне и Херцеговине уз накнаду, властита потрошња, унос добара у царинско подручје БиХ, те испорука добара и услуга што се обави уз накнаду, без накнаде или уз повољније услове пореским обвезницима и њиховим заступницима, као и другим примаоцима.

Лица која подлијежу плаћању ПДВ-а су:

  1. обвезници који врше промет добрима или услугама на које се обрачунава ПДВ (сваки пословни субјект који има евидентиран годишњи промет већи од 50.000,00 КМ мора бити регистрован у систему ПДВ);
  2. порески заступник кога одреди обвезник који у БиХ нема сједиште, ни сталну пословну јединицу, а који обавља промет добара и услуга у БиХ;
  3. прималац услуга набављених приликом унапређивања пословања, ако пружалац услуга који нема сједиште у БиХ не одреди пореског заступника;
  4. свако лице које у фактури или другом документу који служи искаже ПДВ, а које није дужно обрачунати и уплатити ПДВ;
  5. у случају увоза: прималац добара, односно царински дужник утврђен у складу са царинским прописима и
  6. прималац добара и услуга повезаних са изградњом непокретне имовине.

Мјесто промета добара – ПДВ се обрачунава, наплаћује и плаћа на мјесту промета добрима и услугама, а БиХ се сматра једним мјестом за вршење промета.

За мјесто промета добрима сматра се да је у БиХ, ако је то мјесто:

  1. гдје се добра налазе у тренутку слања или превоза до примаоца или, по његовом налогу до трећег лица, ако добра шаље или превози испоручилац, прималац или треће лице, по његовом налогу;
  2. уградње или монтаже добара, ако се она уграђују или монтирају од стране испоручиоца, примаоца или, по његовом налогу од стране трећег лица;
  3. гдје се добра налазе у тренутку испоруке, ако се добра испоручују без отпреме, односно превоза;
  4. гдје добра улазе у царинско подручје БиХ.

Мјесто промета услуга – За промет услуга сматра се да је извршен у БиХ ако обвезник:

  1. има стално сједиште у БиХ из којег се пружају услуге, или
  2. у недостатку таквог мјеста, има сталну адресу или уобичајено мјесто становања у БиХ.

Mјесто гдје се врши промет услуга се налази у БиХ, уколико се ради о мјесту гдје:

  1. се налази непокретна имовина, ако се ради о пружању услуге која је непосредно повезана с том непокретном имовином, укључујући дјелатност посредовања и процјене вриједности у вези с том непокретном имовином, као и пројектовање, припрему и извођење грађевинских радова и надзор над њима;
  2. се обавља превоз, а ако се превоз обавља и у БиХ и у иностранству одредбе овог закона примјењују се само на онај дио превоза извршен у БиХ;
  3. је услуга стварно извршена, ако се ради о:
    – споредним услугама у области транспорта, као што су утовар, истовар, претовар и сличне услуге;
    – услугама из области културе, умјетности, образовања и науке, спорта, забавно-естрадним и сличним услугама, укључујући услуге организовања манифестација, као и с њима повезане услуге;
    – услугама процјене вриједности покретне имовине;
    – услугама извршеним на покретној имовини.
  4. прималац услуге обавља дјелатност, има стално сједиште, испоставу, сталну адресу или уобичајено пребивалиште, ако се ради о услугама:
    – преноса, уступања, пропуштања и стављања некоме на располагање имовинских права, ауторских права, права на патенте, лиценце, заштитних знакова и других права интелектуалне својине;
    – рекламирања;
    – савјетника, инжењера, адвоката, ревизора, рачуновођа, тумача, обраде података и давања података;
    – преузимања обавезе да се у потпуности или дјелимично одустане од вршења неке дјелатности или кориштења неког права;
    – банкарским, финансијским услугама и услугама у области осигурања и реосигурања, осим изнајмљивања сефова;
    – стављања особља на располагање;
    – пружања телекомуникационих услуга, што значи пренос, емитовање или пријем знакова, сигнала, текста, слика, звукова или информација путем кабловских, оптичких или других електромагнетних система, укључујући и право на кориштење таквог преноса, емитoвања или пријема;
    – изнајмљивања покретних ствари, осим превозних средстава;
    – посредовања приликом пружања услуга.
  5. Ако услуге из тачке 4. овог члана пружа обвезник који има сједиште или пребивалиште у БиХ за примаоца услуга који нема своје сједиште или пребивалиште у БиХ, мјестом пружања услуга сматра се мјесто гдје прималац услуге има сједиште своје фирме или пребивалиште.

Код испоруке добара, мјестом испоруке сматра се БиХ, ако се добро налазило у БиХ у тренутку испоруке. Ако је добро отпремљено, тада се БиХ сматра мјестом испоруке ако се добро налазило у БиХ на почетку отпреме.

Ако се ради о добрима која се монтирају, инсталирају или изграђују, БиХ се сматра мјестом испоруке ако је то мјесто гдје добро поставља испоручилац или неко у његово име.

Пореска основица

Пореска основица промета добара и услуга јесте опорезиви износ накнаде (у новцу, стварима или услугама) коју обвезник прими или треба да прими за испоручена добра или пружене услуге, укључујући субвенције које су непосредно повезане са цијеном тих добара или услуга, у коју није укључен ПДВ, ако овим законом није друкчије прописано. У основицу се урачунавају и:

  1. акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а;
  2. сви споредни трошкови које обвезник обрачунава примаоцу добара и услуга (провизије, трошкови пакирања, превоза, осигурања и други ванредни трошкови које испоручилац обрачунава купцу);
  3. било који износи који се обрачунавају на повратну амбалажу;
  4. било који трошкови прикључивања, накнаде за уградњу и други износи који се обрачунавају купцу од стране испоручиоца добара или даваоца услуга, као услов да се изврши промет добара и услуга.

Ако накнада или дио накнаде није плаћен у новцу, већ у облику промета добара и услуга, основицом се сматра тржишна вриједност тих добара и услуга у моменту њихове испоруке, у коју није укључен ПДВ.

При размјени добара и услуга, основицом се сматра вриједност добара или услуга које су предмет размјене.

Основицу код промета добара и услуга које изврши порески обвезник који нема успостављено пословање у БиХ, чини накнада коју је прималац добара или услуга платио или ће платити испоручиоцу тих добара, односно даваоцу тих услуга које изврши промет добара или пружи услуге, укључујући и субвенције које су директно повезане са цијеном таквог промета.

У случају промета добара из члана 5. и 6. овог закона, основицом се сматра набавна цијена тих или сличних добара у моменту промета, без ПДВ-а.

Основица за промет услуга из члана 9. овог закона је износ накнаде за извршене услуге.

Ако је накнада за промет добара или услуга мања од тржишне вриједности или ако је промет извршен без накнаде, основица је тржишна вриједност добара, односно услуга у моменту њиховог промета, без ПДВ-а.

Ако је накнада за промет добара или услуга виша од износа на који је порески обвезник имао право, основицу чини износ примљене накнаде, у коју није укључен ПДВ.

У пореску основицу се не укључују:

  1. попусти и друга умањења цијене, који се примаоцу добара или услуга дају на фактури најкасније у моменту извршења промета добара или услуга;
  2. износи које обвезник прими од купца као накнаду трошкова плаћених у име и за рачун другог, а који су у његовим књигама књижени као трошкови;
  3. износи камата које је продавац, односно давалац услуга обрачунао на износ који је купац дуговао, ако се из уговора или друге документације о уплатама може утврдити који се дио уплата односи на камате.

Ако се основица накнадно измијени, због враћања добара испоручиоцу, попуста који купац добије након примљених добара или пружених услуга, или ако се износ накнаде не може наплатити након исцрпљивања свих законских средстава, обвезник који је извршио промет добара или услуга може извршити исправку износа ПДВ-а.

Обвезник који је извршио промет добара и услуга може исправити износ ПДВ-а само ако обвезник коме је извршен промет добара и услуга измијени одбитак улазног ПДВ-а и под условом да о томе писмено обавијести испоручиоца добара и услуга.

Ако се мијења ПДВ обрачунат и наплаћен на увоз добара, који порески обвезник узима у обзир као одбитак улазног пореза, одбитак улазног пореза може се исправити за разлику која се јавља на основу царинских докумената или одлуке УИО.

Ако је ПДВ за увоз добара, који је одбијен као улазни порез, повећан, смањен или је обвезник ослобођен обавезе плаћања, обвезник је дужан, на основу царинског документа или рјешења УИО, исправити одбитак улазног пореза у складу с том измјеном.

Ако се амбалажа на коју је ПДВ обрачунат и плаћен врати, врши се исправка основице у периоду у којем је амбалажа враћена.

Пореска основица код увоза добара у БиХ је вриједност тих добара утврђена у складу са царинским прописима у коју су урачунати:

  1. акциза, царина и друге увозне дажбине, као и остали јавни приходи, осим ПДВ-а;
  2. сви зависни трошкови (провизија, трошкови пакирања, превоза и осигурања) који настану након увоза добара до првог одредишта у БиХ

Пореска стопа – Стандардна стопа ПДВ-а на опорезиви промет добара и услуга и увоз добара у БиХ износи 17%.

Када се порез обрачунава на пореску основицу у којој је садржан ПДВ, ПДВ се израчунава по прерачунатој стопи. Прерачуната стопа се израчунава на сљедећи начин:

Прерачуната стопа ПДВ = (стопа ПДВ x 100) / (100+стопа ПДВ) = (17 x 100) / (100+17 ) = 14,5299

Поступак регистрације пословног субјекта у Јединствени регистар обвезника индиректних пореза дефинисан је Правилником о регистрацији и упису у јединствени регистар обвезника индиректних пореза („Службени гласник БиХ“, број 51/12).

Након подношења захтјева за регистрацију (Образац ЗР1) стиче се основа за регистрацију и упис у Јединствени регистар обвезника индиректних пореза. Уз захтјев за регистрацију подносе се у копији, уз предочење оригинала или овјереној копији, сљедећи документи:

  • рјешење/одобрење надлежног органа управе о обављању дјелатности,
  • лична карта подносиоца захтјева
  • увјерење/потврда о регистрацији од надлежне пореске управе ентитета (осим физичког лица)
  • картон овјерених потписа овјерен од пословне банке код које је трансакциони рачун отворен (за све отворене трансакционе рачуне).

Након извршене контроле испуњености услова, Управа за индиректно опорезивање подносиоцу захтјева додјељује идентификациони број који је јединствен за сваког обвезника индиректних пореза и састоји се од 12 цифара (ПИБ).

Уколико новоосновани пословни субјекат (субјекат који је основан у години у којој подноси захтјев за регистрацију) процијени да ће у текућој календарској години остварити опорезиви промет који ће прећи праг ПДВ-а (50.000,00 КМ), субјекат је обавезан, не касније од осам дана прије започињања опорезивог пословања, поднијети захтјев за регистрацију с пратећом документацијом и то до 20-ог у текућем мјесецу по истеку мјесеца у којем је остварен опорезиви промет већи од прага ПДВ-а.

Подношење пријаве за плаћање ПДВ-а и плаћање пореза – Порески период за који се обрачунава ПДВ је један календарски мјесец. Обвезник је дужан да обрачуна ПДВ за одговарајући порески период на основу укупног промета добара или услуга исказаних у фактурама у том пореском периоду.

Обвезници ПДВ-а подносе пријаву и плаћају ПДВ на мјесечном нивоу и то од 01. до 10. текућег мјесеца за претходни мјесец. Пријава се налази на званичној интернет страници УИО под називом Пријава П ПДВ. Обрачунати износ ПДВ-а који се уписује на пријави заокружује се на најближи најмањи пуни износ (нпр. 78,40 или 78,80 КМ се заокружује на 78,00 КМ).

ПДВ се уплаћује на Јединствени рачун отворен у Централној банци БиХ. Институција надлежна за обрачун и наплату ПДВ-а јесте Управа за индиректно опорезивање БиХ – УИО БиХ.

Посебни поступци опорезивања

Мали предузетник – Лице чији укупан промет добара или услуга у претходној години не прелази или није вјероватно да ће прећи износ од 50.000,00 КМ, није порески обвезник.

Лице које као представник домаћинства обавља пољопривредну или шумарску дјелатност, за коју се порез на доходак плаћа у складу с катастарским приходом од пољопривредног и шумског земљишта, није обвезник у смислу одредаба овог закона ако је укупан катастарски приход свих чланова домаћинства нижи од 15.000,00 КМ.

Пољопривредници – Сви пољопривредници који нису порески обвезници имају право на паушалну накнаду за улазни порез приликом куповине пољопривредних и шумарских добара и услуга које настају као резултат дјелатности на које се плаћа порез на катастарски доходак од пољопривреде и шумарства, под посебним условима и под условом да су претходно добили одобрење од УИО. Паушална накнада плаћа се пољопривреднику који изврши промет који укључује пољопривредна и шумарска добра и услуге лицима која се сматрају обвезницима у смислу овог закона.

Обвезници којима пољопривредници врше промет добара или услуга обавезни су да паушалну накнаду додају на износ који плаћају за промет добара или извршене услуге.

Обвезници имају право на одбитак паушалног износа као улазног пореза под условима прописаним овим законом.

УИО прије истека текуће године утврђује износ годишње накнаде за наредну годину. Износ накнаде утврђује се тако да се обвезницима према овом члану компензује ПДВ који су им за промет добара и услуга обрачунали пољопривредници.

Добровољна регистрација – Пословни субјекат који нема обавезу регистрације обрачунавања ПДВ-а (са годишњим прометом мањим од 50.000,00 КМ) може се добровољно регистровати као обвезник ПДВ-а из одређеног разлога (нпр. ако жели извршити поврат, односно одбијање улазног ПДВ-а који је настао у вези са опорезивим прометом). Једина обавеза у том случају је да мора остати ПДВ обавезник у наредних 60 мјесеци (5 година) док остали субјекти (који су започели пословање као ПДВ обвезници) могу изаћи из ПДВ система чим им промет опадне испод 50.000,00 КМ.

Регистрација пословног субјекта који се добровољно региструје као ПДВ обвезник се одобрава ако подносилац захтјева може доказати сљедеће:

  1. да је извршено улагање у сврху обављања опорезиве дјелатности
  2. да је подносилац захтјева више од 50% опорезивог промета остварио са другим обвезником ПДВ-а и
  3. постојање других околности које оправдавају захтјев.

Улазни и излазни ПДВ
Обрачунати ПДВ који пословни субјекат купује од добављача се назива улазни ПДВ. Улазни ПДВ обрачунава се на робу или услугу коју пословни субјекат купује зарад свог пословања, односно поменута роба или услуга учествује у стварању нове вриједности односно стварању нове робе или услуге.
Пословни субјекат, који набавља робу или услугу која учествује у његовом пословању односно учествује у стварању нове вриједности (робе или услуге која ће се продавати и на коју ће се обрачунати излазни ПДВ), има право да одбије улазни ПДВ приказан на улазној фактури, односно рачуну.

Пословни субјекат одбија улазни ПДВ, али има обавезу обрачунавања излазног ПДВ-а. Уколико постоји разлика у улазном и излазном ПДВ-у, врши се „пребијање разлике“. Уколико је излазни ПДВ већи од улазног ПДВ-а, врши се одбијање улазног ПДВ-а од излазног и плаћа се износ пореза у разлици између обрачунатих пореза (излазног и улазног). Уколико је излазни ПДВ мањи од улазног настаје основа за поврат ПДВ-а од стране УИО или стварања „ПДВ кредита“, односно поменута сума се преноси за будуће обрачуне ПДВ, те самим тим и за смањење будућег обрачуна ПДВ-а.

Да би пословни субјекат остварио право на одбитак ПДВ-а који је плаћен као улазни порез, мора имати важећи доказ о запримању од добављача опорезивог добра или услуге. У сврху доказа служи фактура, увозна царинска декларација и други слични документи са прописаним садржајем.

Поврат улазног пореза– Ако је износ улазног пореза у пореском периоду већи од износа излазне пореске обавезе за исти период, обвезник има право на поврат разлике, a aкo обвезник одлучи да му се не изврши поврат разлике, та разлика се признаје као порески кредит. Сваки порески кредит који се не искористи након периода од шест мјесеци, враћа се.

Сваки доспјели поврат, на захтјев обвезника, врши се најкасније у року од 60 дана по истеку рока за предају пријаве за ПДВ.

Поврат улазног пореза због исправке грешке у плаћању, врши се у року од 6 мјесеци након што обвезник обавијести УИО о насталој грешци или након што је УИО утврди на било који други начин.

Обвезник чија је основна дјелатност извоз добара и који у узастопним пријавама за ПДВ исказује износ улазног пореза који је већи од износа његове излазне пореске обавезе, има право на поврат у року од 30 дана од подношења пријаве за ПДВ.

Обвезник, који не прими разлику у ПДВ-у у року, има право на камату по стопи прописаној законом којим се регулише стопа затезне камате, почевши од првог дана након истека рока од 30 дана од дана подношења пријаве за ПДВ.

Ако је обвезнику доспио рок за плаћање других пореза, обвезник прима поврат разлике умањен за износ пореског дуга.

Пореске фактуре – Сви ПДВ обвезници су обавезни на издавања пореских фактура на којима су приказани посебни подаци везани за ПДВ обрачун. Уколико поред опорезивог промета, привредни субјекат врши и промет неопорезивог промета, дужан је за опорезиви промет издати фактуру у складу са чланом 55. Закона о ПДВ-у, а уколико испоручена добра или услуге нису опорезиве ПДВ-ом, на рачуну је дужан назначити члан Закона по којем се обрачун ПДВ-а не врши.

Под пореском фактуром сматра се и сваки други документ који садржи све прописане елементе. Пореска фактура издаје се најмање у два примјерка, од којих се један уручује купцу, а други служи као исправа за књижење. Пореска фактура служи као основ за утврђивање пореске обавезе.

Поред пореске фактуре може се издавати и благајнички рачун за готовинско плаћање. Благајнички рачуни могу се прихватити као основа за признавање улазног ПДВ-а уколико укупни износ укључивши ПДВ не прелази 100,00 КМ. За износ благајничког рачуна преко 2.000,00 КМ, поред благајничког рачуна мора се издати пореска фактура. За износ преко 100,00 КМ издаје се благајнички рачун, а на захтјев купца продавац издаје пореску фактуру коју, уколико су испуњени услови за одбијање улазног ПДВ-а, купац може користити за одбитак улазног ПДВ-а.

Књига за обрачун ПДВ-а – Законом о ПДВ-у прописано је да је сваки ПДВ обвезник обавезан да води књиге са довољно података који ће омогућити уредну примјену ПДВ-а, укључујући и обрачунавање обавезе ПДВ-а за сваки период ПДВ-а и преглед од стране инспекције УИО.

Правилником о примјени Закона о порезу на додату вриједност (“Службени гласник БиХ”, број: 93/05, 21/06, 60/06, 06/07, 100/07, 35/08 и 65/10) прописано је да порески обвезник мора у свом књиговодству обезбиједити све податке потребне за тачно, правилно и благовремено обрачунавање и плаћање ПДВ-а. Истим актом прописано је да су основа за књиговодствено евидентирање значајних пореских догађаја, промјена и чињеница одговарајуће исправе као што су: обрачуни извршених и примљених испорука, издати и примљени рачуни, исправе о увозу и извозу (царинске исправе), исправе о плаћањима и наплати, као и све друге исправе битне за обрачун и плаћање ПДВ-а и кориштења права на одбитак улазног пореза.

Потребни подаци за утврђивање и плаћање ПДВ-а су подаци о:

  • укупном износу накнаде за испоруке добара и услуга с ПДВ-ом, износу накнаде за испоруке добара и услуга које су ослобођене од ПДВ-а,
  • обрачунатом ПДВ-у по издатим рачунима за испоручена добра и извршене услуге,
  • укупном износу накнаде за примљена добра и услуге, износу накнаде за примљена добра и услуге с ПДВ-ом и износу накнаде за примљена добра и услуге без ПДВ-а,
  • обрачунатом ПДВ-у по рачунима за примљена добра и кориштене услуге (улазном порезу),
  • обавези ПДВ-а за уплату и уплати ПДВ-а,
  • потраживању за поврат улазног пореза и његовој уплати.

Обвезник ПДВ-а мора:

  • водити посебне евиденције, и то: књигу излазних рачуна (образац КИФ) и књигу улазних рачуна (образац КУФ), или
  • у пословним књигама и рачуноводственом систему успоставити рачуне за:
    – излазни ПДВ за испоруке особама регистрованим за ПДВ,
    – излазни ПДВ за испоруке особама нерегистрованим за ПДВ,
    – улазни ПДВ,
    – уплате ПДВ,
    – увозни ПДВ и
    – извоз.

Правилником је прописано који подаци се уносе у књигу излазних фактура (КИФ), а који у књигу улазних рачуна (КУФ).

Престанак регистрације – Управа за индиректно опрезивање може на захтјев обвезника или по службеној дужности донијети рјешење о брисању обвезника. Захтјев за престанак регистрације је акт слободне форме уз који подносилац уписује и прилаже:

  • оргинално увјерење о регистрацији/упису у Регистар;
  • пун назив обвезника;
  • тачну адресу обвезника;
  • детаљно објашњење разлога престанка регистрације с потребном пратећом документацијом.

Управа може по службеној дужности донијети рјешење о престанку регистрације за ПДВ када се установи да је обвезник за ПДВ престао са пословањем, ако је продао, уступио или је извршио пренос регистроване фирме, односно пословног субјекта, или након завршетка поступка стечаја или поступка ликвидације регистрованог ПДВ обвезника, када се установи да је обвезник ПДВ-а промијенио подручје пословања, односно престао вршити промет добара и услуга који подлијеже опорезивању ПДВ-ом, а отпочео обављати испоруке добара и услуга ослобођене од плаћања ПДВ-а без права на одбитак сходно Закону о ПДВ-у, када се установи да је обавеза добровољне регистрације престала и да је рок истекао.

АКЦИЗЕ (Закон о акцизама Службени гласник БиХ“, број 49/09)

Акцизним производима, сматрају се:

  1. нафтни деривати;
  2. дуванске прерађевине;
  3. безалкохолна пића;
  4. алкохол, алкохолна пића и воћна природна ракија;
  5. пиво и вино;
  6. кафа.

Предмет опорезивања је промет акцизних производа који су произведени у БиХ када произвођач први пут њима прометује и/или увоз акцизних производа у БиХ.

Основица акцизе одређена је:

  • количином, за акцизне производе за које се акциза плаћа по мјерној јединици;
  • малопродајном цијеном и количином по мјерној јединици за духанске прерађевине.

Акциза на нафтне деривате плаћа се по литру деривата на количину утврђену при температури +15°C и то на:

  • дизел-гориво и остала плинска уља 0,30 КМ;
  • петролеј (керозин) 0,30 КМ;
  • моторни бензин – безоловни 0,35 КМ;
  • моторни бензин 0,40 КМ;
  • лож-уље екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС) 0,30 КМ.

Акциза на кафу плаћа се за један килограм нето тежине кафе и то за:

  • сирову кафу 1,50 КМ;
  • пржену кафу (у зрну или мљевена) 3,00 КМ;
  • љуске и опне пржене кафе и остале производе од кафе 3,50 КМ.

Ако се кафа ставља у промет у паковањима већим или мањим од једног килограма, акциза се плаћа пропорционално количини у паковању.

На промет алкохола, алкохолних пића и воћне природне ракије акциза се плаћа по литру апсолутног алкохола. Ако се алкохол ставља у промет у паковањима већим или мањим од једног литра, акциза се плаћа пропорционално количини апсолутног алкохола у паковању.

За алкохол, алкохолна пића и воћну природну ракију, акциза се плаћа по литру апсолутног алкохола, и то:

  • алкохол 15,00 КМ;
  • алкохолна пића 15,00 КМ;
  • воћна природна ракија 8,00 КМ.

Износи акцизе за безалкохолна пића, пиво и вина:

  • безалкохолна пића 0,10 КМ;
  • пиво 0,20 КМ;
  • вино 0,25 КМ.

На цигарете акциза се плаћа, и то:

  • пропорционална, по стопи од 42% на основицу и посебна акциза у износу од 7,50 КМ на 1.000 цигарета, односно 0,15 КМ за паковање цигарета од 20 комада;
  • за паковања различита од наведеног у тачки а) овог става, акциза се плаћа сразмјерно броју комада у паковању.
    (2) Акциза на остале дуванске производе плаћа се по стопи од 42% на основицу.

Произвођач, односно увозник дужан је на декларацији производа (етикети) и другом документу који прати акцизне производе, означити сировински састав, врсту, квалитет и друга својства акцизних производа битна за утврђивање пореске обавезе.

Дуванске прерађевине, алкохолна пића, воћна природна ракија, кафа и вина која се стављају у промет у паковањима предвиђеним за продају на мало у БиХ, морају бити обиљежене акцизним маркицама док алкохолна пића, воћна природна ракија и вина, која садрже мање од 5% алкохола, не морају бити обиљежене акцизним маркицама.

ДОПРИНОСИ

Законом о доприносима („Службени гласник РС“, број 116/12, 103/15) уређен је систем обавезних доприноса за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, осигурања од незапослености и дјечије заштите у Републици Српској.

Средства за финансирање пензијског и инвалидског осигурања, здравственог осигурања, осигурања од незапослености и дјечије заштите обезбјеђују се путем доприноса и то:

  • доприноса за пензијско и инвалидско осигурање,
  • доприноса за здравствено осигурање,
  • доприноса за осигурање од незапослености и
  • доприноса за дјечију заштиту.

СРЕДСТВА ИЗ ДОПРИНОСА представљају приход:

  • Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске,
  • Фонда здравственог осигурања Републике Српске,
  • Завода за запошљавање Републике Српске и
  • Јавног фонда за дјечију заштиту Републике Српске.

ОБВЕЗНИК ДОПРИНОСА је физичко лице – резидент Републике:

  • које је запослено код правног или физичког лица резидента Републике или правног или физичког лица са сједиштем у другом ентитету, дистрикту или држави, републичком органу, органу јединице локалне самоуправе, јавној установи или другој организацији у Републици, лице запослено у заједничким органима БиХ и Брчко Дистрикту БиХ са пребивалиштем у Републици, као и лице запослено у Брчко Дистрикту са пребивалиштем у Брчко Дистрикту ако је пријављено у Јединствени систем регистрације, контроле и наплате доприноса;
  • које је изабрано или именовано на јавну или другу дужност и обављањем те дужности остварује плату и друга примања која имају карактер личних примања;
  • које је на територији Републике запослено код правног или физичког лица – нерезидента Републике, међународне организације и установе или страног дипломатског или конзуларног представништва, ако међународним уговором није другачије одређено;
  • које је од стране правног или физичког лица – резидента Републике код којег је запослено упућено на рад или стручно усавршавање у иностранство, ако није обавезно осигурано по прописима државе у коју је упућено или ако међународним уговором није другачије одређено;
  • које је запослено у иностранству код иностраног послодавца, ако није обавезно осигурано код иностраног носиоца социјалног осигурања;
  • власник или сувласник радње или другог облика обављања предузетничке дјелатности, лице које самостално, у виду занимања, обавља професионалну дјелатност, члан привредног друштва или друге организације који по том основу прима накнаду, члан органа управљања или органа надзора који за свој рад прима накнаду;
  • корисник пензије и права на новчану накнаду у вези са преквалификацијом и доквалификацијом и запошљавањем, које је ово право остварило према прописима о пензијском и инвалидском осигурању;
  • лице које обавља пољопривредну дјелатност, које је осигураник у складу са законом којим се уређује пензијско и инвалидско осигурање и које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава као носилац комерцијалног пољопривредног газдинства;
  • ученик и студент за вријеме практичне наставе, односно за вријеме стручне праксе код послодавца;
  • лице које у складу са прописима из области радних односа обавља привремене или повремене послове;
  • лице за вријеме обављања послова код послодавца, без заснивања радног односа (волонтерски рад), у складу са прописима из области радних односа;
  • лице које остварује приход по основу уговора о дјелу;
  • лице са тешкоћама у развоју, за вријеме стручног оспособљавања, након завршене основне школе;
  • лице које обавља пољопривредну дјелатност и уписано је у Регистар пољопривредних газдинстава као носилац некомерцијалног газдинства.

ОСНОВИЦА ДОПРИНОСА је:

  • лично примање у складу са Законом о порезу на доходак које подлијеже плаћању пореза на доходак,
  • лично примање у складу са Законом о порезу на доходак које подлијеже плаћању пореза на доходак власника или сувласника радње или другог облика обављања предузетничке дјелатности, лице које самостално, у виду занимања, обавља професионалну дјелатност, члана привредног друштва или друге организације који по том основу прима накнаду, члана органа управљања или органа надзора који за свој рад прима накнаду,
  • бруто приходи обвезника на које се плаћа порез на доходак,
  • за лица која се баве пољопривредном дјелатношћу, а која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава:
  • 30% просјечне бруто плате у Републици за претходну годину, а према податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”, за лица која се баве пољопривредном дјелатношћу и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, а нису истовремено осигурана по основу личног примања,
  • 20% за лица која се баве пољопривредном дјелатношћу и која су уписана у Регистар пољопривредних газдинстава као носиоци некомерцијалног породичног пољопривредног газдинства, а нису истовремено осигурана по основу личног примања.
  • просјечна бруто плата у Републици за претходни мјесец, а према посљедњем податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске” за лице које је од послодавца код којег је запослено упућено на рад у иностранство, ако није обавезно осигурано по прописима државе у коју је упућено или ако међународним уговором није другачије одређено и
  • 50% просјечне бруто плате у Републици за претходни мјесец, а према посљедњем податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”, сразмјерно времену проведеном под околностима које су довеле до осигурања за ученике и студенте за вријеме практичне наставе код послодавца, лице које обавља послове код послодавца, без заснивања радног односа (волонтерски рад).

 

Основица доприноса за запослене у области производње текстила, одјеће, коже и производа од коже, у складу са класификацијом дјелатности Републике, износи 25% просјечне мјесечне бруто плате у Републици, према посљедњем податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”.

 

Основица доприноса за предузетника који обавља предузетничку дјелатност као основно занимање износи најмање 60% просјечне бруто плате у Републици за претходни мјесец а према посљедњем податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”.

 

Основица доприноса за лица која самостално у виду основног занимања, обавља професионалну дјелатност је најмање просјечна бруто плата у Републици Српској за претходни мјесец, а према посљедњем податку Републичког завода за статистику  објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”.

 

Основица доприноса за лица која су добровољни осигураници, у складу са прописима којима се уређује пензијско и инвалидско осигурање, износи најмање 60% просјечне бруто плате у Републици за претходни мјесец, а према посљедњем податку Републичког завода за статистику објављеном у “Службеном гласнику Републике Српске”.

Просјечна бруто плата према посљедњем податку Републичког завода за статистику, објављеном у „Службеном гласнику Републике Српске“, подразумијева просјечну бруто плату која је објављена у „Службеном гласнику Републике Српске“, у тренутку исплате плаћања доприноса.

На приходе који су ослобођени плаћања пореза на основу Закона о порезу на доходак НЕ ПЛАЋАЈУ СЕ ДОПРИНОСИ.

СТОПЕ ДОПРИНОСА НА ОСНОВИЦУ износе:

  • за пензијско и инвалидско осигурање 18,5%, (стопа доприноса за пензијско и инвалидско осигурање за ученике и студенте за вријеме док обављају практичну наставу, односно за вријеме стручне праксе код послодавца и за лица која обављају послове код послодавца, без заснивања радног односа – волонтерски рад износи 4,5%.),
  • за здравствено осигурање 12%,
  • за осигурање од незапослености 1% и
  • за дјечију заштиту 1,5%.

На исплаћене пензије плаћа се допринос за здравствено осигурање по стопи од 1%.

Стопе доприноса за обвезнике носиоце породичних пољопривредних газдинстава који су истовремено обавезно осигурани по основу личног примања износе:

  • за здравствено осигурање 2% од личног примања за носиоце комерицијалних породичних пољопривредних газдинстава и 1% од личног примања за носиоце некомерцијалних пољопривредних газдинстава,
  • за пензијско и инвалидско осигурање 2% од личног примања за носиоце комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава

 

УПЛАТИЛАЦ ДОПРИНОСА је:

  • исплатилац прихода који представља основ за плаћање доприноса,
  • обвезник лично или послодавац, за обвезника који је запослен код нерезидента Републике, односно код послодавца са сједиштем на подручју другог ентитета, дистрикта или државе,
  • лично, лице које обавља пољопривредну дјелатност и које је уписано у Регистар пољопривредних газдинстава као носилац пољопривредног газдинства, као и лице које обавља пољопривредну дјелатност, а није уписано у Регистар пољопривредних газдинстава,
  • образовна установа која организује практичну наставу за ученике и студенте за вријеме практичне наставе, односно за вријеме стручне праксе код послодавца,
  • организација за запошљавање која је упутила осигураника на преквалификацију или доквалификацију за незапослено лице за вријеме преквалификације или доквалификације, на коју је упућено од организације за запошљавање,
  • послодавац који је ангажовао лице за обављање привремених или повремених послова,
  • послодавац за осигураника волонтера код којег волонтира без заснивања радног односа (волонтерски рад), у складу са прописима из области радних односа,
  • послодавац који је ангажовао лице по основу уговора о дјелу,
  • организација, односно послодавац код кога се оспособљава дијете са тешкоћама у развоју, за вријеме стручног оспособљавања, након завршетка основне школе,

Уплатиоци доприноса дужни су да, најкасније до краја мјесеца за претходни мјесец, доставе обрачун доприноса Пореској управи Републике Српске.

Обрачун доприноса на прописану основицу исказује се на додатном листу ДЛ6-Посебне уплате доприноса, који се подноси уз Образац 1002 за доприносе, до краја текућег мјесеца за претходни мјесец, а плаћа се најкасније у року од два мјесеца од истека мјесеца за који се доприноси обрачунавају, с тим да се за предузетника уноси тип уплате „46“.

Уколико предузетник обавља дјелатност сезонски, плаћа доприносе само за период обављања дјелатности.

Предузетник нема обавезу да себи исплаћује нето износ личног примања, али има обавезу плаћања доприноса.

Предузетник је обавезан да себе и радника пријави у Јединствени систем наплате доприноса (ЈСНД), а који води Пореска управа – Образац ПД 3100.

Предузетник подноси сваки мјесец пријаву за порез по одбитку – Образац 1002 за доприносе и за порез на лична примања. У пријави према Обрасцу 1002 одређена је врста прихода 712199 за доприносе, а за порез на лична примања одређена је врста прихода 713113. Уплата се врши на рачун јавних прихода Републике Српске.

Образац се доставља у Пореску управу најкасније до краја мјесеца за претходни мјесец за исплату доприноса, а за уплату пореза на лична примања (уколико се исплаћује), доставља се до 10-ог у мјесецу за лична примања исплаћена у претходном мјесецу.

Рок за пријаву у Јединствени систем наплате доприноса је 8 дана од дана уписа у одговарајући регистар.

ДОПРИНОС ЗА РЕХАБИЛИТАЦИЈУ, ОСПОСОБЉАВАЊЕ И ЗАПОШЉАВАЊЕ ИНВАЛИДА

Допринос за рехабилитацију, оспособљавање и запошљавање инвалида регулисан је  Законом о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида („Сл. гл. РС“, бр. 37/12). Према истом, сваки послодавац који не запошљава бар једно лице са статусом инвалида на шеснаест (16) запослених, обавезан је плаћати допринос за рехабилитацију, оспособљавање и запошљавање инвалида у висини од 0,1% од сваког исплаћеног бруто дохотка. Обавеза се односи и на послодавце који запошљавају мање од 16 радника. Допринос се уплаћује на рачун Јавних прихода Републике.

Лице за које се подразумијева да има статус инвалида у складу са поменутим законом је лице:

  • које је остварило право на додатак за помоћ и његу другог лица у складу са прописима о социјалној заштити,
  • са смањеном радном способношћу, у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању,
  • са инвалидитетом у складу са прописима о заштити војних и цивилних инвалида рата и
  • са инвалидитетом, старије од 21 годину, које право на професионалну рехабилитацију или рад не може остварити према претходним тачкама.

Уплатилац посебног доприноса пријављује и уплаћује Пореској управи Републике Српске обрачунати износ посебног доприноса до 10-ог у мјесецу за претходни мјесец на Обрасцу 1002 ДЛ6 мјесечне пријаве са одређеном врстом прихода 712171.

Посебан допринос за солидарност представља приход Фонда солидарности за обнову Републике Српске и уплаћује се на рачун јавних прихода Републике Српске.

Закон о доприносима („Сл. гл. РС“, број 116/12, 103/15)

Закон о порезу на доходак („Сл. гл. РС“, број 60/15)

Закон о посебном доприносу за солидарност („Сл. гл. РС“, број 110/15)

Закон о професионалној рехабилитацији, оспособљавању и запошљавању инвалида

Правилник о условима, начину обавјештавања, обрачунавања и уплате доприноса („Сл. гл. РС“, број 19/11)